Vojna Enciklopedija:Навођење извора

Izvor: Vojna Enciklopedija
(преусмерено са Vojna Enciklopedija:Citiranje izvora)

Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Навођење извора, такође популарно звано и навођење литературе, важан је део једног чланка на Војној Енциклопедији, и служи да би се лакше идентификовали поуздани извори на основу којих је написан чланак. У већини случаја, извори за специфичне информације дати су у форми фуснота (подбелешки), мада такође постоје и други начини референцирања у самом тексту.

Војно Енциклопедијјско правило о проверљивости извора каже да се морају наводити извори на основу којих је чланак написан, а такође и који извори могу да се сматрају поузданима. Навођење извора у самом тексту неопходно је за сваки материјал који је споран или је врло вероватно да може постати споран, као и цитати, било где у главном именском простору. Ипак, најбоље би било кад би се за сваку информацију на Војној Енциклопедији могао додати извор у самом тексту и таква пракса код уредника има веома велику подршку. Свака информација без инлајн референце може бити неочекивано доведена у питање и постати спорна, или чак и уклоњена.

Ова страница садржи информације како постављати и како форматирати инлајн референце.

Иако има више начина навођења извора, у једном чланку мора да се користи само један метод. Ако чланак већ има наведене изворе у тексту, додајте нове у складу са форматом који је у том чланку коришћен, или на страници за разговор потрудите се да постигнете консезус пре него што га промените.

Иако је битно да форматирање референци буде како треба, још је битније да наведете што више информација које идентификују извор. Ако нисте вични форматирању, потрудите се да оставите што више информација о извору, већ ће неко други да се побрине за њихово правилно форматирање.

Писмо и језик извора

  • Ако сте користили изворе на страном језику, онда их наводите у оригиналу, језиком и писмом примерка који сте користили. Ако сте користили превод неког извора, онда га наводите језиком и писмом превода који сте користили.
  • Ако сте користили изворе на српском језику, онда их наводите у писму у ком је писан чланак на Војној Енциклопедији. Не постоји ниједан оправдан разлог да се поштује писмо којим је штампан извор.

Зашто је добро наводити изворе?

Навођењем поузданих и проверљивих извора у Војно Енциклопедијском садржају, омогућавате другим уредницима или читаоцима да провере информацију коју уносите у чланак, и тиме унапређујете кредибилитет Војне Енциклопедије тако што тиме показујете да материјал на Војној Енциклопедији није оригинално истраживање. Такође помажете читаоцима да дођу до додатних информација о теми чланка; а такође избегавате плагијат (тако што наводите извор одакле потичу ваше речи и идеје).

  • Пружа се могућност читаоцу да провери информацију, ако то жели;
  • Доприноси се поузданости чланка;
  • Доприноси се кредибилитету Војне Енциклопедије дизањем нивоа њене поузданости и проверљивости;
  • Доказује се да материјал који се нуди на Војној Енциклопедији није оригинално истраживање;
  • Смањује се вероватноћа уредничких сукоба око садржаја.
  • Помажете читаоцима да дођу до додатних информација о теми чланка.
  • Избегавате плагијат (тако што наводите извор одакле потичу ваше речи и идеје)


Напомена: чланци Војна Енциклопедија не могу бити коришћени као извори.

Како се све може навести извор?

  • Пун библиографски податак подразумева навођење свих неопходних библиографских података извора, и кад је то могуће, и тачног места (нпр. број странице) где се у извору налази одређена информација која се референцира извором, нпр.: Раwлс, Јохн. А Тхеорy оф Јустице. Харвард Университy Пресс, 1971, стр. 1.

Овакав начин навођења извора најчешће је коришћен на Војној Енциклопедији и обично се појављује у форми фусноте.

  • Навођење извора у самом тексту или инлајн референцирање значи навођење извора одмах уз материјал који се референцира, на пример, на крају реченице или пасуса, и обично у форми фусноте.
  • Опште навођење извора јесте навођење извора који јесу коришћени за писање чланка, али нису убачени у сам текст, него су излистани на крају чланка (обично по азбучном реду) и под насловом Литература или Извори. Извори у оваквој форми обично су наведени у кратким и штурим чланцима или у чланцима за које је коришћен само један извор. Овако наведени извори се такође могу појавити и у детаљнијим и боље обрађеним чланцима као додатак изворима унетим у сам текст (инлајн референцама).
  • Кратка инлајн референца је извор унесен у сам текст који само идентификује обично име аутора и место у извору где се одређена информација може наћи, али без осталих библиографских података, који су наведени општим навођењем извора, под насловом Литература или Извори. На пример: Радић, стр. 4. Кратке инлајн референце могу да се уносе у сам текст виду фуснота или у заградама.
  • Приписивање у самом тексту значи да се у самом чланку као део текста (а не само као фуснота) наведе извор за одређене информације. Овај систем се примењује нарочито кад се наводе нечија мишљења и ставови, непоуздане информације или непотврђене чињенице, као и цитати или парафразирање нечијих изјава. Када се извор наводи у самом тексту, не дају се све информације о извору — оне се обично дају у фусноти (или и одељку „Литература“) на уобичајен начин као код инлајн референце. Нпр.: Према речима Бориса Тадића3... Погледајте ниже Приписивање у самом тексту.

Када наводити изворе

Навођење изора је нарочито потребно
  1. кад се ради о спорном материјалу или материјалу који ће врло вероватно бити оспорен — ако се за такав материјал не може наћи поуздан извор, треба га уклонити из чланка;
  2. када цитирате неког, уз наводнике или без њих, или поприлично верно парафразирате извор;
  3. за изјаве о живим особама, а нарочито кад су те тврдње претенциозне или потенцијално увредљиве. У складу са биографијама о живим особама, тврдње овог типа за које не постоје извори треба да се уклоне из чланка.

Међутим, навођење извора није ограничено само на ове ситурације. Уредници треба да наводе изворе за било коју информацију коју уносе у чланак.

Извори се не морају навести
  1. на вишезначним страницама (извори треба да се наводе у чланцима које оне садрже);
  2. у уводима чланака боље је не наводити изворе, пошто увод представља кратак сажетак оног о чему ће се детаљније говорити у чланку, и где би заправо те тврдње требало да буду потпоногнуте навођењем извора; ипак, цитати и изузетно контроверзне тврдње треба да буду референциране, па чак и у самом уводу.

Што се слика и осталих медијских фајлова тиче, појединости о њиховом пореклу и статусу ауторског права наведене су на њиховим страницама за датотеке. Такође, текстови испод слика треба да буду референцирани кад је то неопходно, као и било који други део чланка. С друге стране, није неопходно наводити изворе у алтернативним текстовима за слике, који је доступан кад се мишем пређе преко слике, или за текст који само идентификује извор слике (нпр. „Мона Лиза (Леонардо да Винчи)“ за Датотека:Мона Лиса, бy Леонардо да Винци, фром Ц2РМФ ретоуцхед.јпг.

Опште навођење извора

Опште навођење извора се односи на навођење поузданог извора који референцира садржај чланка али се није уносио у сам текст (тј. није се користио за инлајн референцирање). Опште наведени извори обично су излистани на крају чланка и под насловом Литература или Извори и поређани су азбучним редом према презимену аутора.

Примери општег навођења извора дати су нешто ниже, у одељцима Кратке инлајн референце и Референцирање у загради.

Када се у самом тексту користе кратке инлајн референце или референце у загради, у одељку „Литература“ или „Извори“ треба навести такође и пуне библиографске податке тих извора који су коришћени у самом тексту, а није дат њихов пун библиографски податак. У кратким и штурим чланцима опште навођење извора може постојати чак и онда кад извори нису наведени у самом тексту, или када је целокупан садржај чланка заснован на само једном извору. Мана општег навођења извора у овом облику јесте у томе да се губи интегритет односа текста и извора, осим ако је чланак врло кратак.

Навођење извора у тексту

Навођење извора у самом тексту омогућава читаоцу да повеже одређену информацију у тексту са специфичним извором који потврђује дати текст. Извори наведени у самом тексту се најчешће уносе у текст путем фуснота (дугих или кратких), или референцирањем у загради. Овај одељак описује како употребити било који од та два начина, а такође описује и како направити списак извора са комплетним библиографским подацима који служе као додатна информација и обавезни део скраћених инлајн референци или референци датих у згради.

Фусноте

Такође погледајте: Помоћ:Фусноте

Како додати изворе у тексту користећи фусноте

За додавање фусноте у текст, користите код <ref>...</ref> на крају реченице или пасуса који желите да референцирате. Овако:

  • Pravda je ljudski izum.<ref>Rawls, John. A Theory of Justice. Harvard University Press, 1971, p. 1.</ref> Ona...

To će se u tekstu videti ovako:

Takođe će biti neophodno da stvorite i listu fusnota (gde bi se zapravo pojavio tekst reference); za to, pogledajte sledeći odeljak.

Kao što se vidi u gornjem primeru, referenca se dodaje odmah iza znakova interpunkcije, kao što su tačke ili zarezi, bez beline (tj. prostora).

Izvor treba dodati blizu materijala koji referencira, čime se postiže integritet odnosa tekst-izvor. Ako su reč ili izraz izrazito pristrasni, inlajn referenca može da se doda odmah iza reči ili izraza u okviru rečenice, ali obično je sasvim dovoljno da se referenca dodaje na kraju rečenice ili pasusa, i jedino je bitno da bude jasno koji izvor referencira koji deo teksta. Ako tekst u infokutiji ili tabeli sadrži tekst koji treba da se referencira, a u infoboks ili tabelu se ne može ubaciti referenca, onda ona mora da se pojavi u tekstu ispod slike ili u nekom drugom tekstu koji se odnosi na materijal u pitanju.

Kako napraviti spisak fusnota

The first editor to add footnotes to an article must create a section where the text of those citations appears. This section is placed at or near the bottom of the article and is usually titled "Notes" or "References." For more about the order and titles of sections at the end of an article (which may also include "Further reading" and "External links" sections), see Wikipedia:Footers.

With some exceptions discussed below, citations appear in a single section containing only the <references /> таг ор тхе {{рефлист}} темплате. Фор еxампле:

==Notes==
{{reflist}}

Тхе фоотнотес wилл тхен аутоматицаллy бе листед ундер тхат сецтион хеадинг. Еацх нумберед фоотноте маркер ин тхе теxт ис а цлицкабле линк то тхе цорреспондинг фоотноте, анд еацх фоотноте цонтаинс а царет wхицх линкс бацк то тхе цорреспондинг поинт ин тхе теxт. Сцроллинг листс, ор листс оф цитатионс аппеаринг wитхин а сцролл боx, схоулд невер бе усед. Тхис ис бецаусе оф иссуес wитх реадабилитy, броwсер цомпатибилитy, аццессибилитy, принтинг, анд сите мирроринг.[1]

Иф ан артицле цонтаинс а лист оф генерал референцес, тхис ис плацед ин а сепарате сецтион, титлед (фор еxампле) "Референцес". Тхис усуаллy цомес иммедиателy афтер тхе сецтион(с) листинг фоотнотес, иф анy. (Иф тхе генерал референцес сецтион ис цаллед "Референцес", тхен тхе цитатионс сецтион ис усуаллy цаллед "Нотес".)

Одвајање извора од објашњења у фуснотама

Иф ан артицле цонтаинс ботх фоотнотед цитатионс анд отхер (еxпланаторy) фоотнотес, тхен ит ис поссибле (бут нот нецессарy) то дивиде тхем инто тwо сепарате листс, усинг тхе гроупинг феатуре десцрибед ин тхе Гроупинг фоотнотес сецтион оф тхе фоотнотес хелп паге. Тхе еxпланаторy фоотнотес анд тхе цитатионс аре тхен плацед ин сепарате сецтионс, цаллед (фор еxампле) "Нотес" анд "Референцес" респецтивелy.

Извори који се понављају

Фор мултипле усе оф тхе саме цитатион ор фоотноте, yоу цан алсо усе тхе намед референцес феатуре, цхоосинг а наме то идентифy тхе цитатион, анд тyпинг <ref наме="наме">теxт оф тхе цитатион</реф>. Тхереафтер, тхе саме фоотноте маy бе реусед анy нумбер оф тимес бy тyпинг јуст <ref наме="наме" />. Фор море детаилс оф тхис сyнтаx, сее Мултипле референцес то тхе саме фоотноте он тхе фоотнотес хелп паге.

Избегавање конфузије

Инлајн референце понекад могу да затрпају текст кад се отвори прозор за уређивање што изузетно много отежава сналажење у тексту. Постоје три метода да се ово избегне: списак излистаних извора, кратке инлајн референце и референце у заградама. Инлине референцес цан сигнифицантлy блоат тхе wикитеxт ин тхе едит wиндоw анд цан бе еxтремелy диффицулт анд цонфусинг. Тхере аре тхрее метходс тхат авоид цлуттер ин тхе едит wиндоw: лист-дефинед референцес, схорт цитатионс ор парентхетицал референцес. (Ас wитх отхер цитатион форматс, артицлес схоулд нот ундерго ларге сцале цонверсион бетwеен форматс wитхоут цонсенсус то до со.)

Цитинг мултипле пагес оф тхе саме соурце

Wхен ан артицле цитес манy дифферент пагес фром тхе саме соурце, мост Wикипедиа едиторс усе схорт цитатионс ин фоотнотес. Отхер метходс инцлуде схорт цитатионс ин парентхесис анд тхе темплате {{rp}}.

Тхе усе оф Wикипедиа:ен:ибид., Wикипедиа:ен:Ид. (ор симилар аббревиатионс) ис дисцоурагед, ас тхесе маy бецоме брокен ас неw референцес аре аддед (оп. цит. ис лесс проблематиц ин тхат ит схоулд рефер еxплицитлy то а цитатион цонтаинед ин тхе артицле; хоwевер, нот алл реадерс аре фамилиар wитх тхе меанинг оф тхе термс). Иф тхе усе оф ибид ис еxтенсиве, усе тхе {{ибид}} темплате.

Схорт цитатионс

Главни страница: Хелп:Схортенед фоотнотес

Соме Wикипедиа артицлес усе схорт цитатионс, гивинг суммарy информатион абоут тхе соурце тогетхер wитх а паге нумбер, ас ин <ref>Smith 2010, p. 1.</ref>. Тхесе аре усед тогетхер wитх генерал референцес, wхицх гиве фулл детаилс оф тхе соурцес, бут wитхоут паге нумберс, анд аре листед ин а сепарате "Референцес" сецтион. Схорт цитатионс аре усед ин артицлес wхицх апплy парентхетицал референцинг (сее белоw), бут тхеy цан алсо бе усед ас фоотноте цитатионс, ас десцрибед хере.

Формс оф схорт цитатионс усед инцлуде аутхор-дате референцинг (АПА стyле, Харвард стyле, ор Цхицаго стyле), анд аутхор-титле ор аутхор-паге референцинг (МЛА стyле ор Цхицаго стyле). Ас бефоре, тхе лист оф фоотнотес ис аутоматицаллy генератед ин а "Нотес" ор "Фоотнотес" сецтион, wхицх иммедиателy прецедес тхе "Референцес" сецтион цонтаининг тхе генерал референцес. Схорт цитатионс цан бе wриттен мануаллy, ор бy усинг тхе {{sfn}} ор {{harvnb}} темплатес. (Ноте тхат темплатес схоулд нот бе аддед wитхоут цонсенсус то ан артицле тхат алреадy усес а цонсистент референцинг стyле.) Тхе схорт цитатионс анд генерал референцес маy бе линкед со тхат тхе реадер цан цлицк он тхе схорт ноте то финд фулл информатион абоут тхе соурце. Сее тхе темплате доцументатион фор детаилс анд солутионс то цоммон проблемс. Фор вариатионс wитх анд wитхоут темплатес, сее wикилинкс то фулл референцес. Фор а сет оф реалистиц еxамплес, сее тхесе.

Тхис ис хоw схорт цитатионс лоок ин тхе едит боx:

Тхе Сун ис преттy биг,<реф>Miller 2005, п. 23.</реф> бут тхе Моон ис нот со биг.<реф>Brown 2006, п. 46.</реф> Тхе Сун ис алсо qуите хот.<реф>Miller 2005, п. 34.</реф>

== Нотес ==
{{Reflist}}

== Референцес ==
*Броwн, Ребецца (2006). "Сизе оф тхе Моон," ''Scientific American'', 51(78).
*Миллер, Едwард (2005). ''The Sun''. Ацадемиц Пресс.

Тхис ис хоw тхеy лоок ин тхе артицле:

Тхе Сун ис преттy биг,[1] бут тхе Моон ис нот со биг.[2] Тхе Сун ис алсо qуите хот.[3]

Нотес


  1. ^ Миллер 2005, п. 23.
  2. ^ Броwн 2006, п. 46.
  3. ^ Миллер 2005, п. 34.


Референцес


  • Броwн, Ребецца (2006). "Сизе оф тхе Моон", Сциентифиц Америцан, 51(78).
  • Миллер, Едwард (2005). Тхе Сун. Ацадемиц Пресс.

Схортенед нотес усинг титлес ратхер тхан публицатион датес wоулд лоок лике тхис ин тхе артицле:

Нотес


  1. ^ Миллер, Тхе Сун, п. 23.
  2. ^ Броwн, "Сизе оф тхе Моон", п. 46.
  3. ^ Миллер, Тхе Сун, п. 34.

Wхен усинг мануал линкс ит ис еасy то интродуце еррорс суцх ас дуплицате анцхорс анд унусед референцес. Тхе сцрипт Усер:Уцуцха/ХарвЕррорс wилл схоw манy релатед еррорс. Дуплицате анцхорс маy бе фоунд бy усинг тхе Wикипедиа:ен:W3Ц Маркуп Валидатион Сервице.

Референцирање у загради

Wхиле мост артицлес усе фоотноте цитатионс ас десцрибед ин тхе абове сецтионс, соме артицлес усе а парентхетицал референцинг стyле. Хере, схорт цитатионс ин парентхесес, суцх ас (Смитх 2010, п. 1), аре плацед wитхин тхе артицле теxт итселф. Фулл детаилс оф еацх соурце усед аре гивен ин а генерал референце, е.г. Смитх, Јохн. Наме оф Боок. Цамбридге Университy Пресс, 2010. Тхе генерал референцес аре листед ин алпхабетицал ордер, аццординг то тхе аутхорс' сурнамес, ат тхе енд оф тхе артицле ин а "Референцес" сецтион.

Северал формс оф схорт цитатион аре усед ин Wикипедиа; сее Схорт цитатионс абове. Тхе инлине цитатион анд генерал референце маy бе линкед усинг а темплате (сее линкинг инлине анд фулл цитатионс); ас wитх отхер цитатион темплатес, тхесе схоулд нот бе аддед то артицлес wитхоут цонсенсус.

Тхис ис хоw ит лоокс ин тхе едит боx:

Тхе Сун ис преттy биг (Миллер 2005, п. 1), бут тхе Моон ис нот со биг (Броwн 2006, п. 2). Тхе Сун ис алсо qуите хот (Миллер 2005, п. 3).
== Референцес ==
*Броwн, Р (2006). "Сизе оф тхе Моон", ''Scientific American'', 51(78).
*Миллер, Е (2005). ''The Sun'', Ацадемиц Пресс.

Тхис ис хоw ит лоокс ин тхе артицле:

Тхе Сун ис преттy биг (Миллер 2005, п. 1), бут тхе Моон ис нот со биг (Броwн 2006, п. 2). Тхе Сун ис алсо qуите хот (Миллер 2005, п. 3).

Референцес


  • Броwн, Р (2006). "Сизе оф тхе Моон", Сциентифиц Америцан, 51(78).
  • Миллер, Е (2005). Тхе Сун, Ацадемиц Пресс.

Нотице тхат, унлике фоотнотес, парентхетицал референцес аре плацед бефоре адјацент пунцтуатион суцх ас цоммас анд фулл стопс.

Wхат информатион то инцлуде

Листед белоw ис тхе информатион wхицх а тyпицал инлине цитатион ор генерал референце wилл провиде, ин ордер то идентифy тхе соурце, ассист реадерс ин финдинг ит, анд (ин тхе цасе оф инлине цитатионс) индицате тхе плаце ин тхе соурце wхере тхе информатион ис то бе фоунд. (Иф ан артицле усес парентхетицал референцинг ор схорт цитатионс, тхен тхе инлине цитатионс wилл рефер то тхис информатион ин аббревиатед форм, ас десцрибед ин тхе релевант сецтионс абове.)

Боокс

Цитатионс фор боокс тyпицаллy инцлуде тхе наме оф тхе аутхор(с), тхе титле оф тхе боок (ин италицс), тхе волуме иф апплицабле, тхе цитy оф публицатион (оптионал), тхе наме оф тхе публисхер, тхе yеар оф публицатион, анд тхе ИСБН нумбер (оптионал), wриттен усинг тхе сyнтаx десцрибед ат WП:ИСБН.

Инлине цитатионс схоулд аддитионаллy гиве тхе релевант паге нумбер ор ранге оф паге нумберс. Цхаптер нумберс цан алсо бе гивен иф аппроприате. Wхен специфyинг а паге нумбер, ит ис хелпфул то специфy тхе дате анд едитион усед, ас пагинатион цан цханге бетwеен едитионс. Иф тхе соурце ис ан е-боок тхат доес нот провиде паге нумберс, тхе цитатион схоулд инцлуде информатион тхат енаблес реадерс то лоцате тхе соурце материал wитхин тхе е-боок, суцх ас цхаптер нумбер, параграпх нумбер, ор а схорт qуоте фром тхе соурце итселф.[2]

Цитатионс фор индивидуаллy аутхоред цхаптерс ин боокс тyпицаллy инцлуде тхе наме оф тхе аутхор, тхе титле оф тхе цхаптер, тхе наме оф тхе боок'с едитор, наме оф боок, публисхер, анд yеар. До нот пресент тхе информатион ин а wаy тхат имплиес тхе едитор ис тхе аутхор.

Wхен а боок ис аваилабле онлине тхроугх а сите суцх ас Интернет Арцхиве, Пројецт Гутенберг, Биодиверситy Херитаге Либрарy, ор Гоогле Боокс, ит маy бе усефул то провиде а линк то тхе боок со реадерс цан виеw тхе соурце. Усе тхе еxтернал линк сyнтаx, со тхат цлицкинг он тхе боок титле wилл таке тхе реадер то тхе боок. Иф а специфиц паге ин тхе боок ис референцед, ит маy бе специфиед ин тхе линк, фор еxампле

  • Rawls, John. [http://books.google.com/books?id=kvpby7HtAe0C&pg=PA18 ''A Theory of Justice'']. Harvard University Press, 1971, p. 18.

А линк то а специфиц паге ин а Гоогле Боокс схоулд онлy бе аддед иф тхе боок ис аваилабле фор превиеw; суцх линкс wилл нот wорк иф тхе боок ис онлy аваилабле ин сниппет виеw.[3] Лике отхер вариатионс он цитатион стyлес, тхере ис но реqуиремент еитхер то адд ор ремове суцх линкс.

Јоурнал артицлес

Цитатионс фор јоурнал артицлес тyпицаллy инцлуде тхе наме оф тхе аутхор(с), тхе yеар анд сометимес монтх оф публицатион, тхе титле оф тхе артицле (wитхин qуотатион маркс), тхе наме оф тхе јоурнал (ин италицс), тхе волуме нумбер, иссуе нумбер анд паге нумберс (артицле нумберс ин соме елецтрониц јоурналс). Ит ис алсо хелпфул то провиде ДОИ, ПМИД анд/ор отхер идентифиерс wхере аваилабле. Бецаусе тхе Wикипедиа ис нот ан ацадемиц теxт, ит ис беттер то ците тхе титле оф тхе јоурнал ин фулл, ратхер тхан wитх ан ацадемиц аббревиатион.

Инлине цитатионс усуаллy алсо инцлуде специфиц паге нумберс, ас десцрибед абове фор боокс.

Иф тхе артицле ис аваилабле онлине, усе еxтернал линк сyнтаx то линк тхе артицле титле то тхе релевант Wеб паге, фор еxампле: Carr A, Ory D (2006). [http://dx.doi.org/10.1371/journal.pmed.0030496 Does HIV cause cardiovascular disease?] ''PLoS Medicine'', 3(11):e496.

Неwспапер артицлес

Цитатионс фор неwспапер артицлес тyпицаллy инцлуде тхе наме оф тхе неwспапер (ин италицс), тхе дате оф публицатион, тхе бyлине (аутхор'с наме) иф анy, тхе титле оф тхе артицле (wитхин qуотатион маркс), анд тхе цитy оф публицатион иф нот инцлудед ин тхе наме оф тхе неwспапер. Паге нумбер(с) аре оптионал.

Иф тхе артицле ис аваилабле онлине, линк тхе артицле'с титле то тхе релевант Wеб аддресс, ас десцрибед абове фор јоурнал артицлес.

Wеб пагес

Цитатионс фор Wорлд Wиде Wеб пагес тyпицаллy инцлуде тхе наме оф тхе аутхор(с), тхе титле оф тхе артицле (wитхин qуотатион маркс), тхе наме оф тхе wебсите, тхе дате оф публицатион (иф кноwн), тхе дате yоу ретриевед тхе паге, фор еxампле Ретриевед 2008-07-15. (тхис ис реqуиред иф тхе публицатион дате ис ункноwн). Паге нумбер(с) цан бе аддед иф апплицабле.

Рецордингс

Цитатионс фор соунд рецордингс тyпицаллy инцлуде тхе наме оф тхе цомпосер(с)/сцрипт wритер(с), наме оф тхе перформер(с), титле оф тхе сонг ор индивидуал трацк (ин qуотатион маркс), титле оф тхе албум ин италицс (иф апплицабле), наме оф тхе рецорд лабел, yеар оф релеасе, медиум (фор еxампле: ЛП, аудио цассетте, CD, МП3 филе).

Цитатионс фор филмс, ТВ еписодес, ор видео рецордингс тyпицаллy инцлуде тхе наме оф тхе дирецтор (анд тхе продуцер иф релевант), намес оф мајор перформерс, тхе титле оф тхе еписоде ин qуотатион маркс (иф апплицабле), тхе титле оф тхе филм ор ТВ сериес (ин италицс), тхе наме оф тхе студио, тхе yеар оф релеасе, тхе медиум (фор еxампле: филм, видеоцассетте, ДВД).

Wхере апплицабле, ан инлине цитатион схоулд алсо гиве тхе аппроxимате тиме ин тхе рецординг ат wхицх тхе евент ор поинт оф интерест оццурс. Wхен доинг тхис, бе ас прецисе ас поссибле абоут тхе версион оф тхе соурце тхат yоу аре цитинг; фор еxампле, мовиес аре офтен релеасед ин дифферент едитионс ор "цутс", анд тимингс маy диффер бетwеен тхем.

Саy wхере yоу реад ит

Дон'т ците а соурце унлесс yоу'ве сеен ит фор yоурселф. Wхере yоу wант то ците Јохн Смитх, бут yоу'ве онлy реад Паул Јонес wхо цитес Смитх, wрите ит лике тхис (тхис форматтинг ис јуст ан еxампле):

Смитх, Јохн. Наме оф Боок I Хавен'т Сеен, Цамбридге Университy Пресс, 2009, п. 1, цитед ин Паул Јонес (ед.). Наме оф Енцyцлопедиа I Хаве Сеен. Оxфорд Университy Пресс, 2010, п. 2.

Хоwевер, иф yоу хаве реад Смитх'с боок yоурселф, yоу маy ците ит дирецтлy; тхере ис но неед то гиве цредит то анy соурцес, сеарцх енгинес, wебситес, либрарy цаталогс, етц., тхат лед yоу то тхат боок.

Аддитионал аннотатион

Ин мост цасес ит ис суффициент фор а цитатион фоотноте симплy то идентифy тхе соурце (ас десцрибед ин тхе сецтионс абове); реадерс цан тхен цонсулт тхе соурце то сее хоw ит суппортс тхе информатион ин тхе артицле. Сометимес, хоwевер, ит ис усефул то инцлуде аддитионал Wикипедиа:ен:аннотатион ин тхе фоотноте, фор еxампле то индицате прециселy wхицх информатион тхе соурце ис суппортинг (партицуларлy wхен а сингле фоотноте листс море тхан оне соурце – сее Бундлинг цитатионс анд Теxт-соурце интегритy белоw). А фоотноте маy алсо цонтаин а релевант еxацт qуотатион фром тхе соурце, иф тхис маy бе оф интерест (тхис ис партицуларлy усефул иф тхе соурце ис нот еасилy аццессибле).

Ин тхе цасе оф нон-Енглисх соурцес, ит маy бе хелпфул то qуоте фром тхе оригинал теxт анд тхен гиве ан Енглисх транслатион. Иф тхе артицле итселф цонтаинс а транслатион оф а qуоте фром суцх а соурце (wитхоут тхе оригинал), тхен тхе оригинал схоулд бе инцлудед ин тхе фоотноте. Сее Нон-Енглисх соурцес ин тхе верифиабилитy полицy фор море информатион.

Стил навођења извора

Вариатион ин цитатион метходс

Ас десцрибед ин вариоус сецтионс оф тхис паге, дифферент артицлес усе дифферент цитатион сyстемс, стyлес анд метходс. Поинтс оф дифференце инцлуде:

Он алл оф тхесе поинтс, Wикипедиа доес нот хаве а сингле хоусе стyле. Едиторс маy цхоосе анy оптион тхеy wант; оне артицле неед нот матцх wхат ис доне ин отхер артицлес ор wхат ис доне ин профессионал публицатионс ор рецоммендед бy ацадемиц стyле гуидес. Хоwевер, цитатионс wитхин а гивен артицле схоулд фоллоw а цонсистент стyле.

Ит ис тхерефоре цонсидеред хелпфул:

  • wхен аддинг цитатионс, то трy то фоллоw тхе сyстем анд стyле алреадy ин усе ин тхе артицле (иф анy);
  • то импрове еxистинг цитатионс бy аддинг миссинг информатион (фор еxампле, реплацинг баре УРЛс wитх фулл библиограпхиц цитатионс);
  • то реплаце (ор супплемент) соме ор алл генерал референцес wитх инлине цитатионс;
  • то цханге еxистинг цитатионс то маке тхем фоллоw а цонсистент сyстем анд стyле, иф тхере ис цуррентлy инцонсистенцy wитхин тхе артицле. Иф тхере ис дисагреемент абоут wхицх стyле ис бест, дефер то тхе стyле усед бy тхе фирст мајор цонтрибутор ор старт а дисцуссион он тхе талк паге;

Едиторс схоулд нот аттемпт то цханге ан артицле'с естаблисхед цитатион стyле мерелy он тхе гроундс оф персонал преференце, ор wитхоут фирст сеекинг цонсенсус фор тхе цханге. Иф yоу тхинк анотхер сyстем ор стyле wоулд бе море аппроприате фор тхе артицле тхан wхат ис алреадy ин усе, тхен пропосе тхе цханге он тхе талк паге, анд wаит фор цонсенсус то емерге.

Хандлинг линкс ин цитатионс

Ас нотед абове ундер Wхат информатион то инцлуде, ит ис хелпфул то инцлуде хyперлинкс то соурце материал, wхен аваилабле. Хере wе ноте соме иссуес цонцернинг тхесе линкс.

Авоид ембеддед линкс

Ембеддед линкс то еxтернал wебситес схоулд нот бе усед ас а форм оф инлине цитатион, бецаусе тхеy аре хигхлy сусцептибле то линкрот. Wикипедиа аллоwед тхис ин итс еарлy yеарс—фор еxампле бy аддинг а линк афтер а сентенце, лике тхис [http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html], wхицх лоокс лике тхис. [1] Тхис ис но лонгер рецоммендед. Раw линкс аре нот рецоммендед ин лиеу оф проперлy wриттен оут цитатионс, евен иф плацед бетwеен реф тагс, лике тхис <ref>[http://media.guardian.co.uk/site/story/0,14173,1601858,00.html]</ref>.

Ембеддед линкс схоулд невер бе усед то плаце еxтернал линкс ин тхе бодy оф ан артицле, лике тхис: "Аппле, Инц. анноунцед тхеир латест продуцт..."

Цонвениенце линкс

А цонвениенце линк ис а линк то а цопy оф yоур соурце он а wебпаге провидед бy сомеоне отхер тхан тхе оригинал публисхер ор аутхор. Фор еxампле, а цопy оф а неwспапер артицле но лонгер аваилабле он тхе неwспапер'с wебсите маy бе хостед елсеwхере. Wхен офферинг цонвениенце линкс, ит ис импортант то бе реасонаблy цертаин тхат тхе цонвениенце цопy ис а труе цопy оф тхе оригинал, wитхоут анy цхангес ор инаппроприате цомментарy, анд тхат ит доес нот инфринге тхе оригинал публисхер'с цопyригхт. Аццурацy цан бе ассумед wхен тхе хостинг wебсите аппеарс релиабле. Wхере северал ситес хост а цопy оф тхе материал, тхе сите селецтед ас тхе цонвениенце линк схоулд бе тхе оне wхосе генерал цонтент аппеарс мост ин лине wитх Wикипедиа:Неутрал поинт оф виеw анд Wикипедиа:Верифиабилитy.

Индицатинг аваилабилитy

Иф yоур соурце ис нот аваилабле онлине, ит схоулд бе аваилабле ин репутабле либрариес, арцхивес, ор цоллецтионс. Иф а цитатион wитхоут ан еxтернал линк ис цхалленгед ас унаваилабле, анy оф тхе фоллоwинг ис суффициент то схоw тхе материал то бе реасонаблy аваилабле (тхоугх нот нецессарилy релиабле): провидинг ан ИСБН ор ОЦЛЦ нумбер; линкинг то ан естаблисхед Wикипедиа артицле абоут тхе соурце (тхе wорк, итс аутхор, ор итс публисхер); ор дирецтлy qуотинг тхе материал он тхе талк паге, бриефлy анд ин цонтеxт.

Линкс то соурцес

Фор а соурце аваилабле ин хардцопy, мицроформ, анд/ор онлине, омит, ин мост цасес, wхицх оне yоу реад. Wхиле ит ис усефул то ците аутхор, титле, едитион (1ст, 2д, етц.), анд симилар информатион, ит генераллy ис нот импортант то ците а датабасе суцх ас ПроQуест, ЕбсцоХост, ор ЈСтор (сее тхе лист оф ацадемиц датабасес анд сеарцх енгинес) ор то линк то суцх а датабасе реqуиринг а субсцриптион ор а тхирд партy'с логин. Тхе басиц библиограпхиц информатион yоу провиде схоулд бе еноугх то сеарцх фор тхе соурце ин анy оф тхесе датабасес тхат хаве тхе соурце. Дон'т адд а УРЛ тхат хас а парт оф а пассwорд ембеддед ин тхе УРЛ. Хоwевер, yоу маy провиде тхе ДОИ, ИСБН, ор анотхер униформ идентифиер, иф аваилабле. Иф тхе публисхер офферс а линк то тхе соурце ор итс абстрацт тхат доес нот реqуире а паyмент ор а тхирд партy'с логин фор аццесс, yоу маy провиде тхе УРЛ фор тхат линк. Анд иф тхе соурце онлy еxистс онлине, гиве тхе линк евен иф аццесс ис рестрицтед.

Спречавање и обнављање мртвих веза

Такође погледајте: Wикипедиа:Линк рот

То хелп превент деад линкс, персистент идентифиерс аре аваилабле фор соме соурцес. Соме јоурнал артицлес хаве а дигитал објецт идентифиер (ДОИ); соме онлине неwспаперс анд блогс, анд алсо Wикипедиа, хаве пермалинкс тхат аре стабле. Wхен перманент линкс арен'т аваилабле, цонсидер арцхивинг тхе референцед доцумент wхен wритинг тхе артицле; он-деманд wеб арцхивинг сервицес суцх ас WебЦите (http://www.webcitation.org) аре фаирлy еасy то усе (сее пре-емптиве арцхивинг).

Деад линкс схоулд бе репаиред ор реплацед иф поссибле. До нот делете а цитатион мерелy бецаусе тхе УРЛ ис нот wоркинг тодаy. Фоллоw тхесе степс wхен yоу енцоунтер а деад УРЛ беинг усед ас а релиабле соурце то суппорт артицле цонтент:

  1. Цонфирм статус: Фирст, цхецк тхе линк то цонфирм тхат ит ис деад анд нот темпорарилy доwн. Сеарцх тхе wебсите то сее wхетхер ит хас беен реаррангед.
  2. Цхецк фор wеб арцхивес: Северал арцхиве сервицес еxист; адд оне оф тхесе УРЛс иф аваилабле:
    • Тхе Интернет Арцхиве анд WебЦите хаве биллионс оф арцхивед wебпагес. Сее Wикипедиа:Усинг тхе Wаyбацк Мацхине анд Wикипедиа:Усинг WебЦите.
    • Тхе УК Говернмент Wеб Арцхиве (http://www.nationalarchives.gov.uk/webarchive/) пресервес 1500 УК централ говернмент wебситес.
      Ноте: Мост арцхивес цуррентлy операте wитх а делаy оф ~18 монтхс бефоре а линк ис маде публиц. Ас а ресулт, едиторс схоулд wаит ~24 монтхс афтер тхе линк ис фирст таггед ас деад бефоре децларинг тхат но wеб арцхиве еxистс. Деад УРЛс то релиабле соурцес схоулд нормаллy бе таггед wитх {{dead link|date=фебруар 2026}}, со тхат yоу цан естимате хоw лонг тхе линк хас беен деад.
  3. Ремове цонвениенце линкс: Иф тхе материал wас публисхед он папер (е.г., ацадемиц јоурнал, неwспапер артицле, магазине, боок), тхен тхе УРЛ ис нот нецессарy. Симплy ремове ит.
  4. Финд а реплацемент соурце: Сеарцх тхе wеб фор qуотед теxт ор тхе артицле титле. Цонсидер цонтацтинг тхе wебсите/персон тхат оригиналлy публисхед тхе референце анд аскинг тхем то републисх ит. Аск отхер едиторс фор хелп финдинг тхе референце сомеwхере елсе. Финд а дифферент соурце тхат саyс ессентиаллy тхе саме тхинг ас тхе референце ин qуестион.
  5. Ремове хопелесслy лост wеб-онлy соурцес: Иф тхе соурце материал доес нот еxист оффлине, анд иф тхере ис но арцхивед версион оф тхе wебпаге (бе суре то wаит ~24 монтхс), анд иф yоу аре унабле то финд анотхер цопy оф тхе материал, тхен тхе деад цитатион схоулд бе ремовед анд тхе материал ит суппортс схоулд бе регардед ас унверифиабле. Иф ит ис материал тхат ис специфицаллy реqуиред бy полицy то хаве ан инлине цитатион, тхен плеасе цонсидер таггинг ит wитх {{citation needed}}. Ит маy бе хелпфул то футуре едиторс иф yоу мове тхе цитатион то тхе талк паге wитх ан еxпланатион.

Теxт-соурце интегритy

Wхен усинг инлине цитатионс, ит ис импортант то маинтаин теxт-соурце интегритy. Тхе поинт оф ан инлине цитатион ис то аллоw реадерс анд отхер едиторс то цхецк тхат тхе материал ис соурцед; тхат поинт ис лост иф тхе цитатион ис нот цлеарлy плацед. Тхе дистанце бетwеен материал анд итс соурце ис а маттер оф едиториал јудгмент, бут аддинг теxт wитхоут плацинг итс соурце цлеарлy цан леад то аллегатионс оф оригинал ресеарцх, виолатионс оф тхе соурцинг полицy, анд евен плагиарисм. Едиторс схоулд еxерцисе цаутион wхен реаррангинг ор инсертинг материал то енсуре тхат теxт-соурце релатионсхипс аре маинтаинед.

Wхен неw теxт ис инсертед инто а параграпх маке суре тхат ит ис цлеар wхат фацтс тхе инлине цитатионс суппорт. Фор еxампле

Тхе сун ис преттy биг.[1] Тхе сун ис алсо qуите хот.[2]

Нотес


  1. ^ Миллер, Едwард. Тхе Сун. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 1.
  2. ^ Смитх, Јохн. Тхе Сун'с Хеат. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 2.

До нот адд фацтс инто а фуллy цитед параграпх ор сентенце

НеН

Тхе сун ис преттy биг, бут тхе моон ис нот со биг.[1] Тхе сун ис алсо qуите хот.[3]

Нотес


  1. ^ Миллер, Едwард. Тхе Сун. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 1.
  2. ^ Смитх, Јохн. Тхе Сун'с Хеат. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 2.

wитхоут инцлудинг а соурце то цовер тхе неw информатион.

ДаY

Тхе сун ис преттy биг,[1] бут тхе моон ис нот со биг.[2] Тхе сун ис алсо qуите хот.[3]

Нотес


  1. ^ Миллер, Едwард. Тхе Сун. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 1.
  2. ^ Броwн, Ребецца. "Сизе оф тхе Моон," Сциентифиц Америцан, 51(78):46.
  3. ^ Смитх, Јохн. Тхе Сун'с Хеат. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 2.

Инцлудинг тоо манy цитатионс wитхин а сентенце маy бе аестхетицаллy унплеасант:

Тхе сун ис тхе цлосест[1] стар[2] то тхе планет Еартх,[3] бут тхе моон ис евен цлосер.[4]

Со цонсидер плацинг тхем ат а море аестхетицаллy плеасант лоцатион:

Тхе сун ис тхе цлосест стар то тхе планет Еартх,[1][2][3] бут тхе моон ис евен цлосер.[4]

ор

Тхе сун ис тхе цлосест стар то тхе планет Еартх, бут тхе моон ис евен цлосер.[1][2][3][4]

Хоwевер тхис солутион брингс итс оwн проблемс:

  • А стринг оф индепендент цитатионс цан алсо аппеар аестхетицаллy унплеасант со цонсидер бундлинг тхем инто оне.
  • Идентифyинг wхицх инлине цитатион суппортс wхицх фацт цан бе море диффицулт унлесс аддитионал информатион ис аддед то тхе инлине цитатионс то еxплицитлy идентифy wхат портион оф тхе сентенце тхеy цовер.
  • Маинтенанце бецомес море диффицулт. Wхен аддинг море информатион то тхе сентенце фром yет анотхер соурце ит маy бе диффицулт то wорк оут прециселy wхере то плаце тхе неw цитатион. Иф тхе теxт ис реаррангед дуринг а цопy едит греатер царе неедс то бе такен wитх реаррангинг тхе цитатионс, партицуларлy ас тхе инлине цитатионс wилл бе ренумберед дуринг тхеир репоситионинг.

Фор еxампле иф тхе сентенце

Тхе сун ис тхе цлосест[1] стар[2] то тхе планет Еартх,[3] бут тхе моон ис евен цлосер.[4]

ис реаррангед лике тхис:

Тхе моон ис цлосер[1] то планет Еартх[2] тхан тхе неарест стар wхицх ис цаллед тхе сун.[3][4]

Ит wилл бе фаирлy еасy то цхецк тхат тхе цитатионс суппорт тхе информатион ин тхе реаррангед сентенце. Тхис реаррангемент ис море диффицулт то цхецк:

Тхе сун ис тхе цлосест стар то тхе планет Еартх, бут тхе моон ис евен цлосер.[1][2][3][4]

Тхе моон ис цлосер то планет Еартх тхан тхе неарест стар wхицх ис цаллед тхе сун.[1][2][3][4]

Бундлинг цитатионс

Сометимес тхе артицле ис море реадабле иф мултипле цитатионс аре бундлед инто а сингле фоотноте. Фор еxампле, wхен тхере аре мултипле соурцес фор а гивен сентенце, анд еацх соурце апплиес то тхе ентире сентенце, тхе соурцес цан бе плацед ат тхе енд оф тхе сентенце, лике тхис.[4][5][6][7] Ор тхеy цан бе бундлед инто оне фоотноте ат тхе енд оф тхе сентенце ор параграпх, лике тхис.[4]

Бундлинг ис усефул иф тхе соурцес еацх суппорт а дифферент портион оф тхе прецединг теxт, ор иф тхе соурцес алл суппорт тхе саме теxт. Бундлинг хас северал адвантагес:

  • Ит хелпс реадерс анд отхер едиторс сее ат а гланце wхицх соурце суппортс wхицх поинт, маинтаининг теxт-соурце интегритy;
  • Ит авоидс тхе висуал цлуттер оф мултипле цлицкабле фоотнотес инсиде а сентенце ор параграпх;
  • Ит авоидс тхе цонфусион оф хавинг мултипле соурцес листед сепарателy афтер сентенцес, wитх но индицатион оф wхицх соурце то цхецк фор еацх парт оф тхе теxт, суцх ас тхис.[1][2][3][4]
  • Ит макес ит лесс ликелy тхат инлине цитатионс wилл бе мовед инадвертентлy wхен теxт ис ре-аррангед, бецаусе тхе фоотноте статес цлеарлy wхицх соурце суппортс wхицх поинт.

Wхен форматтинг мултипле цитатионс ин а фоотноте, тхере аре северал лаyоутс аваилабле, ас иллустратед белоw. Wитхин а гивен артицле, онлy а сингле лаyоут схоулд бе усед.

Тхе сун ис преттy биг, бут тхе моон ис нот со биг. Тхе сун ис алсо qуите хот.[1]

Нотес


    Буллетс
  1. ^ Фор тхе сун'с сизе, сее Миллер, Едwард. Тхе Сун. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 1.
    • Фор тхе моон'с сизе, сее Броwн, Ребецца. "Сизе оф тхе Моон," Сциентифиц Америцан, 51(78):46.
    • Фор тхе сун'с хеат, сее Смитх, Јохн. Тхе Сун'с Хеат. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 2.
    Лине бреакс
  2. ^ Фор тхе сун'с сизе, сее Миллер, Едwард. Тхе Сун. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 1.
    Фор тхе моон'с сизе, сее Броwн, Ребецца. "Сизе оф тхе Моон," Сциентифиц Америцан, 51(78):46.
    Фор тхе сун'с хеат, сее Смитх, Јохн. Тхе Сун'с Хеат. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 2.
  3. Параграпх
  4. ^ Фор тхе сун'с сизе, сее Миллер, Едwард. Тхе Сун. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 1. Фор тхе моон'с сизе, сее Броwн, Ребецца. "Сизе оф тхе Моон," Сциентифиц Америцан, 51(78):46. Фор тхе сун'с хеат, сее Смитх, Јохн. Тхе Сун'с Хеат. Ацадемиц Пресс, 2005, п. 2.

Ин-теxт аттрибутион

Ин-теxт аттрибутион ис тхе аттрибутион инсиде а сентенце оф материал то итс соурце, ин аддитион то ан инлине цитатион афтер тхе сентенце. Ин-теxт аттрибутион схоулд бе усед wитх дирецт спеецх (а соурце'с wордс бетwеен qуотатион маркс); индирецт спеецх (а соурце'с wордс wитхоут qуотатион маркс); анд цлосе парапхрасинг. Ит цан алсо бе усед wхен лооселy суммаризинг а соурце'с поситион ин yоур оwн wордс. Ит авоидс инадвертент плагиарисм, анд хелпс тхе реадер сее wхере а поситион ис цоминг фром. Ан инлине цитатион схоулд фоллоw тхе аттрибутион, усуаллy ат тхе енд оф тхе сентенце ор параграпх ин qуестион.

Фор еxампле:

ДаY Wикипедиа:ен:Јохн Раwлс аргуес тхат, то реацх фаир децисионс, партиес муст цонсидер маттерс ас иф бехинд а Wикипедиа:ен:веил оф игноранце.[2]

Wхен усинг ин-теxт аттрибутион, маке суре ит доесн'т леад то ан инадвертент неутралитy виолатион. Фор еxампле, тхе фоллоwинг имплиес паритy бетwеен тхе соурцес, wитхоут макинг цлеар тхат тхе поситион оф Даwкинс ис тхе мајоритy виеw:

НеН Рицхард Даwкинс аргуес тхат хуман беингс еволвед тхроугх натурал селецтион, бут Јохн Смитх wритес тхат wе арривед хере ин подс фром Марс.

Неутралитy иссуес апарт, тхере аре отхер wаyс ин-теxт аттрибутион цан мислеад. Тхе сентенце белоw суггестс Тхе Неw Yорк Тимес хас алоне маде тхис импортант дисцоверy:

НеН Аццординг то Тхе Неw Yорк Тимес, тхе сун wилл сет ин тхе wест тхис евенинг.

Симпле фацтс суцх ас тхис цан хаве инлине цитатионс то релиабле соурцес ас ан аид то тхе реадер, бут нормаллy тхе теxт итселф ис бест лефт ас а плаин статемент wитхоут ин-теxт аттрибутион:

ДаYБy масс, оxyген ис тхе тхирд мост абундант елемент ин тхе универсе афтер хyдроген анд хелиум.[3]

Деалинг wитх унсоурцед материал

Иф ан артицле ис унреференцед, yоу цан таг ит wитх тхе {{унреференцед}} темплате, со лонг ас ит ис нот нонсенсицал ор а биограпхy оф а ливинг персон, ин wхицх цасе реqуест админ ассистанце.

  • Иф а цлаим ис доубтфул бут нот хармфул, усе тхе {{цитатион неедед}} темплате, wхицх wилл адд ан инлине таг, бут ремембер то го бацк анд ремове тхе цлаим иф но соурце ис продуцед wитхин а реасонабле тиме.
  • Иф а цлаим ис доубтфул анд хармфул, ремове ит фром тхе артицле. Yоу маy wант то мове ит то тхе талк паге анд аск фор а соурце, унлесс ит ис верy хармфул ор абсурд, ин wхицх цасе ит схоулд нот бе постед то тхе талк паге еитхер. Усе yоур цоммон сенсе.
  • Алл унсоурцед анд поорлy соурцед цонтентиоус материал абоут ливинг персонс муст бе ремовед фром артицлес анд талк пагес иммедиателy. Сее Wикипедиа:Биограпхиес оф ливинг персонс анд Wикипедиа:Либел.

Цитатион темплатес анд тоолс

Фор а цомпарисон оф цитатионс усинг темплатес wитх цитатионс wриттен фрееханд, сее Wикипедиа:Цитинг соурцес/Еxампле едитс фор дифферент метходс.

Цитатион темплатес цан бе усед то формат цитатионс ин а цонсистент wаy. Тхе усе оф цитатион темплатес ис неитхер енцоурагед нор дисцоурагед: ан артицле схоулд нот бе сwитцхед бетwеен темплатед анд нон-темплатед цитатионс wитхоут гоод реасон анд цонсенсус – сее Вариатион ин цитатион метходс абове.

Иф цитатион темплатес аре усед ин ан артицле, тхе параметерс схоулд бе аццурате. Ит ис инаппроприате то сет параметерс то фалсе валуес ин ордер тхат тхе темплате wилл бе рендеред то тхе реадер ас иф ит wере wриттен ин соме стyле отхер тхан тхе стyле нормаллy продуцед тхе темплате (е.г. МЛА стyле).

Метадата

Цитатионс маy бе аццомпаниед бy метадата, тхоугх ит ис нот мандаторy. Мост цитатион темплатес он Wикипедиа усе тхе Wикипедиа:ен:ЦОинС стандард. Метадата суцх ас тхис аллоw броwсер плугинс анд отхер аутоматед софтwаре то маке цитатион дата аццессибле то тхе усер, фор инстанце бy провидинг линкс то тхеир либрарy'с онлине цопиес оф тхе цитед wоркс. Ин артицлес тхат формат цитатионс мануаллy, метадата маy бе аддед мануаллy ин а спан, аццординг то тхе ЦОинС специфицатион.

Цитатион процессинг тоолс

Программинг тоолс

  • Wикиците ис а фрее програм тхат хелпс едиторс то цреате цитатионс фор тхеир Wикипедиа цонтрибутионс усинг цитатион темплатес. Ит ис wриттен ин Wикипедиа:ен:Висуал Басиц .НЕТ, макинг ит суитабле онлy фор усерс wитх тхе Wикипедиа:ен:.НЕТ Фрамеwорк инсталлед он wиндоwс, ор, фор отхер платформс, тхе Моно алтернативе фрамеwорк. Wикиците анд итс соурце цоде ис фреелy аваилабле; сее тхе девелопер'с паге фор фуртхер детаилс.
    • Wикиците+ ис а програм басед он тхе оригинал Wикиците соурце цоде. Ит феатурес еxтра валидатион, буг фиxес, аддитионал ците темплатес (суцх ас ците еписоде) ас wелл ас тоолс фор стуб сортинг анд море. Ит ис алсо аваилабле фор фрее ундер тхе Апацхе Лиценсе 2.0 анд ис опен соурце.
  • Wикипедиа:ен:Усер:Рицхиез хас тоолс то аутоматицаллy хандле цитатионс фор а wхоле артицле ат а тиме. Цонвертс оццурренцес оф {{pmid XXXX}} ор {{isbn XXXX}} то проперлy форматтед фоотноте ор Харвард-стyле референцес. Wриттен ин рубy анд реqуирес а wоркинг инсталлатион wитх басиц либрариес.
  • пубмед2wики.xсл ан XСЛ стyлесхеет трансформинг тхе XМЛ оутпут оф Wикипедиа:ен:ПубМед то Wикипедиа рефс.
  • РефТаг бy Апоц2400 цреатес а префиллед {{ците боок}} темплате wитх вариоус оптионс фром а Гоогле Боокс УРЛ. Тхе паге провидес а боокмарклет фор сингле-цлицк трансфер.
  • wикицитер wеб интерфаце, доес гоогле боокс, пдф филес, бета.

Цитатион еxпорт тоолс

Yоу цан инсерт а линк бесиде еацх цитатион ин Wикипедиа, аллоwинг yоу то еxпорт тхе цитатион то а референце манагер суцх ас Wикипедиа:ен:ЕндНоте. То инсталл тхе сцрипт јуст адд тхе фоллоwинг лине то Специал:МyПаге/скин.јс (апплиес то тхе цуррентлy селецтед скин) ор Специал:МyПаге/цоммон.јс (апплиес то алл скинс)"

importScript("User:Smith609/endnote.js");

Тхен саве тхе паге анд фоллоw тхе инструцтионс ат тхе топ оф тхат паге то бyпасс yоур броwсер'с цацхе.

Види још

Хоw то ците
Цитатион проблемс
Отхер


Напомене

  1. Сее тхис Јулy 2007 дисцуссион фор море детаил он wхy сцроллинг референце листс схоулд нот бе усед.
  2. Тхе {{Ците боок}} темплате цан бе усед то пинпоинт тхе соурце материал wитхин ан е-боок, бy утилизинг оне ор море оф тхе фоллоwинг параметерс:
    • |тyпе= то индицате тхе е-боок девице анд версион; еxампле: |тyпе=Киндле 3
    • |ат= то индицате тхе лоцатион; еxампле: |ат=Лоцатион 4337-42
    • |ат= то индицате тхе цхаптер, сецтион анд/ор параграпх; еxампле: |ат=цхаптер 1, сецтион 2, пара. 3.
    • |qуоте= то инцлуде а схорт, релевант qуоте.
  3. Сее тхе Оцтобер 2010 РфЦ он линкинг то Гоогле Боокс.

Препоручена литература

Референце