Списак активних сонди Сунчевог система

Izvor: Vojna Enciklopedija
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За листу свих сонди Сунчевог система, укључујући историјске сонде, погледајте, погледајте Списак сонди Сунчевог система.
Датотека:Wхат'с Уп ин тхе Солар Сyстем, ацтиве спаце пробес 2019-07.пнг
Свемирске сонде раде од јула 2019

Ово је листа активних свемирских сонди које су се удаљиле из Земљине орбите. Укључује лунарне свемирске сонде, али не укључује свемирске сонде које круже око Лагранжових тачака Сунце-Земља (за њих погледајте Списак објеката у Лагранжовим тачкама). Летилица се сматра „активном“ ако је и даље у стању да преноси употребљиве податке на Земљу (без обзира да ли може да прима команде или не).

Летелице су даље груписане према статусу мисије – „на путу“, „мисија у току“ или „мисија завршена“ – на основу њихове примарне мисије. На пример, иако је Воyагер 1 још увек у контакту и на путу је ка Оортовом облаку и изашао је из нашег соларног система, тако да је он наведен као „мисија завршена“ јер је његов примарни задатак био проучавања Јупитера и Сатурна и то је успешно остварено. Једном када сонда достигне свој први примарни циљ, више се не наводи као „на путу“ без обзира да ли је укључено даље путовање или не.

Мисије у току

Месец

Шаблон:Алсо

Меркур

  • БепиЦоломбо
    • Мисија: Свемирска летелица се састоји од модула за пренос Меркура (МТМ), Меркуровог планетарног орбитера (МПО) и Меркуровог магнетосферског орбитера (ММО или Мио). МТМ и МПО производи ЕСА, док ММО углавном производи ЈАКСА. Када МТМ испоручи МПО и ММО у орбиту Меркура, два орбитера ће имати следеће циљеве: проучавање Меркуровог облика, унутрашње структуре, геологије, састава и кратера; да проучава порекло, структуру и динамику његовог магнетног поља; да окарактерише састав и динамику Меркурове атмосфере; тестирати Ајнштајнову теорију опште релативности; да тражи астероиде на сунцу од Земље; и уопштено проучавање порекла и еволуције планете близу матичне звезде.[3]
    • Лансиран: 01:45:28 УТ 19. октобра 2018
    • Одредиште: Меркур
    • Долазак: На путу (предвиђено да уђе у поларну орбиту Меркура 5. децембра 2025.)
    • Институција: Датотека:ЕСА лого симпле.свг ЕСА Датотека:Флаг оф Јапан.свг ЈАXА

Венера

  • Акатсуки
    • Мисија: Прва јапанска венерина сонда. Такође познат као Планет-C и Венус Цлимате Орбитер, Акатсуки није успео да уђе у орбиту Венере у децембру 2010. Наставио је да функционише и ушао је у орбиту Венере 2015.[4][5]
    • Лансиран: 20. мај 2010
    • Одредиште: Венера
    • Долазак: 7. децембар 2015
    • Институција: Датотека:Флаг оф Јапан.свг ЈАXА
    • Подсонде: ИКАРОС и Схин'ен

Марс

Датотека:Одyссеy овер Мартиан Сунрисе ДВИДС684264.јпг
Најстарија активна свемирска летелица за Марс је Марс Одисеј из 2001

Астероиди и комете

Хелиоцентрична орбита

Спољни соларни систем

Датотека:Воyагер пробес wитх тхе оутер wорлдс.јпг
Монтажа планета и неких месеца које су две свемирске летелице Воyагер посетиле и проучавале, још увек су активне 2010-их, даље се крећу у међузвездани простор враћајући податке са новоистражених удаљености

Пензионисане значајне мисије

Датотека:Цассини Сатурн Орбит Инсертион.јпг
Уметников концепт уметања Касинијеве орбите око Сатурна

Види још

Референце

  1. ↑ „НАСА Спаце Сциенце Дата Цоординатед Арцхиве, Миссион ИД: QУЕQИАО”. НАСА. Приступљено 26 Јануарy 2020. 
  2. ↑ „НАСА Спаце Сциенце Дата Цоординатед Арцхиве, Миссион ИД: 2018-103А”. НАСА. Приступљено 26 Јануарy 2020. 
  3. ↑ „НАСА Спаце Сциенце Дата Цоординатед Арцхиве, Миссион ИД: БЕПИЦЛМБО”. НАСА. Приступљено 26 Јануарy 2020. 
  4. ↑ „Црипплед спаце пробе боунд фор сецонд цханце ат Венус”. Спацефлигхт Ноw. Приступљено 21 Новембер 2011. 
  5. ↑ „Венус Цлимате Орбитер "АКАТСУКИ" Инсертед Инто Венус' Орбит”. Јапан аероспаце еxплоратион агенцy. 9 Децембер 2015. Приступљено 28 Децембер 2015. 
  6. ↑ „НАСА'с Марс Одyссеy Схифтинг Орбит фор Еxтендед Миссион | Марс Тодаy …”. Архивирано из оригинала на датум 7 Септембер 2012. 
  7. ↑ „ЕСА Сциенце & Тецхнологy: Марс Еxпресс”. Еуропеан Спаце Агенцy. Приступљено 26 Оцтобер 2018. 
  8. ↑ „ЕСА Сциенце & Тецхнологy: Греен лигхт фор цонтинуед оператионс оф ЕСА сциенце миссионс”. Еуропеан Спаце Агенцy. 7 Децембер 2017. Приступљено 26 Оцтобер 2018. 
  9. ↑ НАСА.гов
  10. ↑ Фразиер, Сарах (28 Јануарy 2019). „Алл Сyстемс Го Ас Паркер Солар Пробе Бегинс Сецонд Сун Орбит”. НАСА. Приступљено 2 Фебруарy 2019. 
  11. ↑ Леwин, Сарах (29 Јануарy 2019). „Онце Ароунд тхе Сун! НАСА'с Паркер Солар Пробе Ацес 1ст Трип Ароунд Оур Стар”. Спаце.цом. Приступљено 2 Фебруарy 2019. 
  12. ↑ Дворскy, Георге (30 Јануарy 2019). „НАСА'с Паркер Солар Пробе Ис Онце Агаин Хеадинг Тоwард тхе Сун”. Гизмодо. Приступљено 2 Фебруарy 2019. 
  13. ↑ Wхитwам, Рyан (31 Јануарy 2019). „Солар Пробе Бегинс Итс Сецонд Орбит оф тхе Сун”. ЕxтремеТецх. Приступљено 2 Фебруарy 2019. 
  14. ↑ 14,0 14,1 ЈПЛ.НАСА.ГОВ. „Wхере аре тхе Воyагерс – НАСА Воyагер”. воyагер.јпл.наса.гов. Приступљено 2017-11-14. 
  15. ↑ „Воyагер - Тхе Спацецрафт”. ЈПЛ. 1989. Приступљено 2021-02-28. 
  16. ↑ „Солар Сyстем Еxплоратион: Миссионс: Бy Наме: П: Пионеер 6”. Солар Сyстем Еxплоратион. Архивирано из оригинала на датум 4 Оцтобер 2006. Приступљено 1 Маy 2015. 
  17. ↑ Цханг, Кеннетх (22 Децембер 2022). „НАСА’с ИнСигхт Миссион Диес Афтер 4 Yеарс оф Листенинг фор Марсqуакес - Афтер фоур yеарс оф макинг импортант дисцовериес абоут тхе интериор оф тхе ред планет, тхе статионарy ландер лост поwер бецаусе оф Мартиан дуст цоверинг итс солар панелс.”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 21 Децембер 2022. 
  18. ↑ Массенгилл, Дациа (20 Децембер 2022). „Саyинг 'Фареwелл' то ИнСигхт Марс Ландер”. НАСА. Приступљено 21 Децембер 2022. 
Преузето из „https://vezba.rs/index.php?title=Spisak_aktivnih_sondi_Sunčevog_sistema&oldid=50401”