Поређење фамилија орбиталних лансера

Izvor: Vojna Enciklopedija
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Raketa Saturn V, jedna je od najmoćnijih operativnih lansirnih vozila do sada.

Ovaj članak upoređuje različite porodice orbitalnih lansera (iako mnogi lanseri koji se značajno razlikuju od drugih članova iste 'porodice' imaju svoje zasebne unose). Članak je organizovan u dve tabele: prva tabela sadrži listu trenutno aktivnih i nedovoljno razvijenih familija lansera, dok druga tabela sadrži listu penzionisanih familija lansera.

Povezani članak "Poređenje orbitalnih sistema za lansiranje" sadrži tabele koje navode svaki pojedinačni lanserski sistem unutar bilo koje porodice lansera, kategorisan prema njegovom trenutnom operativnom statusu.

Opis

  • Porodica: Ime porodice/model lansera
  • Zemlja: Zemlja porekla lansera
  • Proizvođač: Glavni proizvođač
  • Nosivost: Maksimalna masa korisnog tereta, za 3 visine
  • Cena: Cena za lansiranje u ovom trenutku, u milionima USD
  • Lansiranja dostižu...
    • Ukupno: letovi koji poleću ili gde je vozilo uništeno tokom leta
      Napomena: uključuje samo orbitalna lansiranja (letove lansirane sa namerom da dođu u orbitu). Lansiranja suborbitalnih testova nisu uključena u ovaj spisak.
    • Svemir (bez obzira na ishod): Letovi koji dosežu približno 100 km ili više iznad površine Zemlje.
    • Bilo koja orbita (bez obzira na ishod): Letovi koji postižu najmanje jednu potpunu orbitu čak i ako se orbita razlikuje od ciljane orbite.
    • Ciljana orbita (bez oštećenja korisnog tereta)
  • Status: Stvarni status pokretača (penzionisan, razvoj, aktivan)
  • Datum leta
    • Prvo: Godina prvog leta prvog člana porodice
    • Poslednji (ako je primenljivo): godina poslednjeg leta (za vozila koja su penzionisana)
  • Ref.: citati

Ista jezgra su grupisana zajedno (kao kod Ariane 1, 2 i 3, ali ne i V).

Spisak aktivnih i nedovoljno razvijenih iz porodica lansera

Шаблон:Smalldiv

Porodica Država Proizvođač Nosivost (kg) Cena (US$,
u milionima) 		Lansiranja dostižu ... Status Datum leta Napomene Reference
LEO GTO TLI Ukupno Svemir Bilo koja orbita Ciljna orbita Prvi Zadnji
Agnibaan  Indija Agnikul Cosmos 100 -- -- -- Devel. NET 2023 Očekivano lansiranje 2022
Alpha  SAD
 Ukrajina 		Firefly Aerospace 1.000 Н/Д Н/Д -- 2[a] 1 1 0 Active 2021 [1]
Angara 1.2  Rusija Khrunichev 3.800 -- -- 25 2[b] 2 2 2 Active 2014 Lansiranje 2014. je bio suborbitalni test.[2] [3][4][5]
Angara A5  Rusija Khrunichev 14.600–​35,000 3.600–​12,500 -- -- 3[c] 3 3 2 Active 2014 [3][6]
Antares  SAD Orbital ATK 8.000 -- -- 80 17[d] 16 16 16 Active 2013 Cygnus lanser.
Var.: 110, 120, 130, 230, 230+ 		[7][8][9]
Ariane 5 Шаблон:Подаци о застави Evropska Unija Airbus 21.000 10.735[10] Н/Д 165–​220 115[e] 113 113 110 Active 1996 Var.: G, G+, GS, ECA, ES. [11][12][13]
Ariane 6 Шаблон:Подаци о застави Evropska Unija Airbus Safran 21.650
(A64 var.) 		11.500+
(A64 var.) 		8.500
(A64 var.) 		115 0 Devel. 2023[14] Var.: Ariane 62, Ariane 64. [15]
Astra Rocket  SAD Astra 50-​150
(to SSO) 		Н/Д Н/Д -- 7[f] 4 2 2 Active 2020 2 suborbitalna testna lansiranja u 2018. [16]
Atlas V  SAD ULA 18.850 8.900 2.807 109–​153 97[g] 97 97 97 Active 2002 Lansirano Juno & New Horizons [17][18]
Beta  SAD
 Ukrajina 		Firefly Aerospace 4.000 -- -- -- 0 Devel. 2024 [19]
Bloostar  Španija Zero 2 Infinity 140 -- -- -- 0 Devel. unknown [20]
Blue Whale 1  Južna Koreja Perigee Aerospace 50 (to SSO) -- -- -- 0 Devel. NET 2023 [21]
Ceres-1  Kina Galactic Energy 350 -- -- -- 4[h] 4 4 4 Active 2020 [22]
Cyclone-4M  Ukrajina Yuzhnoye
Yuzhmash 		5.000 1.000 -- -- 0 Devel. unknown [23]
Delta IV  SAD ULA 23.040 13.130 9.000 -- 43[i] 43 42 42 Active 2002 Var.: M, M+, and Heavy. [24]
Electron  Novi Zeland
 SAD 		Rocket Lab 225 6 32[j] 32 29 29 Active 2017 [25]
Epsilon  Japan IHI Corporation 1.200 -- -- -- 6[k] 6 5 5 Active 2013 [26][27]
Eris  Australija Gilmour Space Technologies 305 -- -- -- 0 Devel. NET 2023 [28]
Falcon 9
v1.0, v1.1, FT, Block 5 		 SAD SpaceX 22.800 8.300 -- 612 [l] Active 2010 Nadograđena na verziju 1.1 u 2013. godini; dalje nadograđena na verziju FT u 2015.
Lansirana kao Dragon kapsula.

Jedan let je doveo primarni, ali ne i sekundarni teret u ispravnu orbitu,[29] jedna raketa i teret su uništeni pre lansiranja u pripremi rakete[30] i stoga se ne računaju.

[31][32]
Falcon Heavy  SAD SpaceX 63.800 26.700 -- 90–​150 [m] Active 2018 Prvo probno lansiranje 2018-02-06 [33][34][35]
GSLV Mark II  Indija ISRO 5.000 2.700 -- -- 8[n] 7 6 6 Active 2010 [36][37][38]
GSLV Mk.III (LVM3)  Indija ISRO 10.000 4.000 2.180 -- 4[o] [p] 4 4 4 Active 2014 [39][40]
H-II, IIA & IIB  Japan Mitsubishi 19.000 8.000 -- (190), 90, 112 61[q] 60 59 58 Active 1994 Var.: A202, A2022, A2024, A204, B [41]
H3  Japan Mitsubishi 4.000-28,300 (base-heavy) 7.900-14,800 (base-heavy) 11.900 (heavy) 0 Devel. 2023 Var.: 30S, 22S, 32L, 24L, heavy[42][43] [43]
Haas  Rumunija ARCA 400 -- -- 0 Devel. unknown Lansiranje iz balona [44][45]
Hyperbola-1  Kina i-Space 300 -- -- 4[r] 2 1 1 Active 2019 [46]
Hyperbola-2  Kina i-Space 2,000 -- -- 0 Devel. 2023 [47]
Jielong 1  Kina CALT 200 (SSO) -- -- 1[s] 1 1 1 Active 2019 [48]
Jielong 3  Kina CALT 1,500 (500 km SSO -- -- -- 1[t] 1 1 1 Active 2022 [47][49]
Kaituozhe
(DF-31) 		 Kina CALT 800 -- -- -- 3[u] 1 1 1 Active 2002 Var.: KT-1, KT-2, KT2-A [50]
Kuaizhou
(DF-21) 		 Kina CASIC 400 (KZ-1)–​1,500 (KZ-11) -- -- -- 22[v][w] 21[x] 19 19 Active 2013 Var.: KZ-1, KZ-1A, KZ-11; (KZ-21 u fazi razvoja) [51][52]
LauncherOne  SAD Virgin Orbit 300 (SSO) -- -- -- 5[y] 4 4 4 Active 2020 [53]
Lijian-1 (ZK-1A)  Kina CAS Space 1,500
(500 km SSO) 		-- -- -- 1[z] 1 1 1 Active 2022 Raketa nosač na čvrsto gorivo [47]
Long March 2-3-4
(DF-5) 		 Kina CALT 12.000 5.500 3.300 408[aa][ab] 402 [ac] 399 392 Active 1971 Videti Var.: 2A, 2C, 2D, 2E, 2F,[ad] 3, 3A, 3B, 3B/E, 3C, 4A, 4B, 4C. Videti [ae] penzionisanu var. među ovde navedenim. [55]
Long March 5  Kina CALT 25.000 14.000 8.000 -- 9[af] 9 8 8 Active 2016 Var.: 5, 5B,
5 [sa posadom], 5DY (vidi dole) 		[56][57][58][59][60][61]
14,000 (reusable);
18,000 (potrošeno)[60] 		-- 27,000
(3-core)[61] 		-- 0 Devel. 2026/2027[61] CZ-5 [sa posadom] (1-core, LEO);
CZ-5G, (3-core, TLI)
Long March 6  Kina CALT 1.500 (LEO)
1,080 (SSO)
4,000 (SSO; 6A var.) 		-- -- -- 12[ag] 12 12 12 Active 2015 Var.: 6, 6A [62]
Long March 7  Kina CALT 13.500 5.500-7.000 (7A var.)[63] -- -- 10[ah] 9 9 9 Active 2016 Var.: 7, 7A [64][63]
Long March 8  Kina CALT 4.500 (SSO) -- -- -- 2[ai] 2 2 2 Active 2020 Var.: 8, 8A (potrošeno); 8R (VTVL) [63][65][66]
Long March 9  Kina CALT 150.000 -- 50.000 -- 0 Devel. 2030 delimično za višekratnu upotrebu nosač raketa Super-Heavy [65][61]
Long March 11  Kina CALT 700 -- -- -- 15[aj] 15 15 15 Active 2015 Verovatno baziran na raketi DF-31 [67]
Minotaur I  SAD Orbital ATK 580 -- -- -- 12[ak] 12 12 12 Active 2000 Izvedeno iz rakete Minuteman II [68][69]
Minotaur IV & V  SAD Orbital ATK 1.735 640 447 50 8[al] 8 8 8 Active 2010 Takođe 2 suborbitalna lansiranja (HTV-2a). Var.: IV, IV Lite, IV HAPS, V. Izvedeno od projektila Peacekeeper [68][70]
Miura 5  Španija PLD Space 900 -- -- 0 Devel. NET 2024 [71]
Neutron  Novi Zeland
 SAD 		Rocket Lab 15.000 -- -- -- 0 Devel. 2024 [72]
New Glenn  SAD Blue Origin 45,000 13,000 -- 0 Devel. NET 2023 [73]
New Line  Kina LinkSpace 200 (SSO) -- -- 0 Devel. NET 2023 [74]
Nuri  Južna Koreja KARI 1,500 -- -- 2[am] 2 1 1 Active 2021 [75][76]
OS-M  Kina OneSpace 205 (M1) -- -- -- 1[an] 0 0 0 Active 2019 Var.: M1, M2, M4. Jedno neuspelo lansiranje M1; dok su M2 & M4 u razvoju. [77]
Pallas-1  Kina Galactic Energy 5.000
3,000 (SSO) 		-- -- -- 0 Devel. NET 2023 višekratna upotreba [78]
Pegasus  SAD Orbital ATK 450 -- -- -- 45[ao] 44 42 40 Active 1990 [79]
Prime  Velika Britanija Orbex 150 (SSO) -- -- -- 0 Devel. NET 2023 [80][81]
Proton
(UR-500) 		Совјетски Савез SSSR
 Rusija 		Khrunichev 23.000 6.920 5.680 65 (Proton-M) 427[ap] 379 Active 1965 Var.: K, M, Srednjeg razvoja. [82][83][84]
PSLV  Indija ISRO 3.800 1.200 550 -- 56[aq] 55 54 53 Active 1993 Var.: CA, XL, QL, DL
Lansirana sonda za Chandrayaan I, Mars psonda za Mangalyaan I 		[85][86]
Qased  Iran IRGC 10 -- -- -- 2[ar] 2 2 2 Active 2020 [87]
Qaem-100  Iran IRGC 80 -- -- -- Devel. NET 2023 Lansiranje 2014. je bio suborbitalni test. [88]
RFA One  Nemačka Rocket Factory Augsburg 1.300 450 0 - 0 Devel. NET 2023 1. stepen sagorevanja u Evropi, orbitalna faza. [89][90][91][92][93]
Rokot/Strela
(UR-100N) 		 Rusija Eurockot Khrunichev 2.100 -- -- -- 37[as] 36 35 35 Active 1994 34 lansiranja Rokota (nema lansiranja posle 2019. zbog ukrajinske zabrane tehnologije); 3 lansiranja Strela. [94][95][96][97]
RS1  SAD ABL Space Systems 1.200 -- -- 12 0 Devel. NET 2023 [98]
Shavit  Izrael IAI 225 -- -- 15 11[at] 9 9 9 Active 1988 Var.: Shavit, -1, -2 [99]
Simorgh  Iran ISA 350 -- -- -- 4[au] 4[av] 0 0 Active 2016 [100]
SLS  SAD Orbital ATK Boeing United Launch Alliance Aerojet Rocketdyne 95,000–​130,000 -- -- -- 1[aw] 1 1 1 Active 2022 [101][102]
Soyuz
(R-7 Semyorka) 		Совјетски Савез SSSR
 Rusija 		RSC Energia TsSKB-Progress 8.200 2.400 1.200 -- 1.964[ax] [ay] 1.845[az] Active 1957 Var.: Sputnik, Luna, Vostok-L, Vostok-K, Voskhod, Molniya, Molniya-L, Molniya-M, Polyot, Soyuz, Soyuz-L, Soyuz-M, Soyuz-U, Soyuz-FG, Soyuz-2, Soyuz-2-1v [103][104]
SS-520  Japan IHI Aerospace 4 -- -- -- 2[ba] 2 1 1 Active 2017 2 uspešna suborbitalna leta i 2 orbitalna leta (jedan uspeh). Test koliko orbitalne rakete mogu biti male. Masa rakete je samo 2,6 tona. [105]
SSLV  Indija ISRO 500 300 -- -- 1[bb] 1 0 0 Active 2022
Starship  SAD SpaceX 150,000 40,000 100,000+[bc] -- 0 Devel. NET 2023 Ranije pozvan BFR [106][107][108][109][110]
Start-1
(RT-2PM) 		 Rusija MITT 532 -- -- -- 7[bd] 6 6 6 Active 1993 [111]
Taurus / Minotaur-C  SAD Orbital Sciences 1.450 -- -- -- 9[be] 9 6 6 Active 1989 Var.: 2110, 3110, 3210 [112]
Terran 1  SAD Relativity Space 1.250 -- -- 0 Devel. 2023 predviđa 3-D štampanje većine delova rakete [113]
Tianlong 2  Kina Space Pioneer 2.000 -- -- 0 Devel. 2023 nosač sa tečnim gorivom (kerolox). [114]
ULV  Indija ISRO 4.500–​41,300 1.500–​16,300 -- -- 0 Devel. unknown Var.: 6S12, 2S60, 2S138, 2S200 [115]
Unha-3  Severna Koreja KCST 200 -- -- -- 4[bf] 3 2 Active 2006 Var.: Paektusan baziran na Taepodong-1 raketi; Unha baziran na Taepodong-2 raketi. [116][117]
Vega Шаблон:Подаци о застави Evropska Unija Avio 2.300 -- -- 23 22[bg] 21 19 19 Active 2012 Vega, Vega-C,
Vega-E u razvoju. 		[118]
Yenisei  Rusija TsSKB-Progress
RSC Energia 		88.000-​115000 20.000-27,000 0 Devel. 2028 [119][120][121][122]
Vikram  Indija Skyroot Aerospace 720 -- -- 0 Devel. NET 2023 Var.: Vikram 1, Vikram II, Vikram III [123]
VLM  Brazil CTA 150 -- -- -- 0 Devel. NET 2023 [124][125][126]
Vulcan  SAD ULA 17,800–​34,900 7,400–​16,300 -- 99 0 Devel. NET 2023 [127][128][129][130]
Zenit Совјетски Савез SSSR
 Ukrajina
 Rusija 		Yuzhnoye 13.740 6.160 4.098 -- 84[bh] 74 72 Active 1985 Var.: 2, 2M (2SB, 2SLB), 3SL, 3SLB, 3SLBF [131]
Zero  Japan Interstellar Technologies 100 (SSO) -- -- 0 Devel. 2023 [132]
Zhuque-2  Kina LandSpace 4.000 -- -- 1[bi] 1 0 0 Active 2022 [47]
Zuljanah Иран Iran ISA 220[133] 0 Devel. NET 2023 Dva suborbitalna leta [133]

Spisak penzionisanih lansera raketa

Шаблон:Smalldiv

Porodica Država Proizvođač Nosivost (kg) Cena (US$,
u milionima) 		Lansiranja dostižu ... Status Datum leta Napomene Reference
LEO GTO TLI Ukupno Svemir Bilo koja orbita Ciljna orbita Prvi Zadnji
Ariane 1-2-3 Шаблон:Подаци о застави Evropska Unija Aérospatiale Н/Д 2.650 Н/Д -- 28 Retired 1979 1989 [134][135]
Ariane 4 Шаблон:Подаци о застави Evropska Unija Aérospatiale 7.000 4.720 Н/Д -- 116 Retired 1988 2003 Var.: 40, 42P, 42L, 44P, 44L, 44LP [135]
ASLV  Indija ISRO 150 -- -- -- 4 Retired 1987 1994 [136]
Athena I & II  SAD Lockheed ATK 2.065 -- 295 -- 7 Retired 1995 2001 Pokrenite Lunar Prospector.[137] [138]
Atlas I
(Atlas A-B-C-D-E-F-G) 		 SAD Lockheed 5.900 2.340 -- -- 514 Retired 1957 1997 Lansiranje Mercury.
Atlas or Centaur gornji stepen. 		[139][140][141][142]
Atlas II  SAD Lockheed 8.618 3.833 -- -- 63 63 63 Retired 1991 2004 [143][144][145]
Atlas III  SAD Lockheed 10.759 4.609 -- -- 6 6 6 Retired 2003 2005 Var.: IIIA, IIIB [146][147]
Black Arrow  Velika Britanija RAE Westland 132 -- -- -- 4 3 Retired 1969 1971 [148]
Delta  SAD Douglas 3.848 1.312 -- -- 186 Retired 1960 1989 Lansiranje Pioneer & Explorer sonde.
Var. A, B, C, D, E, G, J, L, M, N, 300, 900, 1X00, 4X00, 2X00, 3X00, 5X00 		[149]
Delta II  SAD ULA 6.000 2.171 1.508 51 153 152 152 151 Retired 1989 2018 Lansirana Mars sonda MGS to Phoenix
Var.: 6000, 7000, and Heavy. 		[149][150][151]
Delta III  SAD Boeing 8.290 3.810 -- -- 3 2 2 Retired 1998 2000 [152][153]
Diamant  Francuska SEREB -- -- -- 12 9 Retired 1965 1975 [тражи се извор]
Dnepr
(R-36M) 		 Ukrajina
 Rusija 		Yuzhmash 3.600 -- 750 14 17 Retired 1999 2015 [154][155]
Шаблон:Full citation needed[156]
Energia Совјетски Савез SSSR NPO Energia 100.000 20.000 32.000 2 2 1 1 Retired 1987 1988 1 delimičan neuspeh sa letilicom Polyus, 1 uspešan let sa šatlom Buran. [157][тражи се извор]
Falcon 1  SAD SpaceX 420[158] -- -- 79[158] 5[159] 4[158] 2[158] 2[159] Retired[158] 2006 2009
Feng Bao 1
(DF-5) 		 Kina SAST 2.500 -- -- -- 8 4 Retired 1972 1981 3 uspešna suborbitalna leta [160]
GSLV Mark I  Indija ISRO 5.000 2.500 -- -- 6 4 2 2 Retired 2001 2010 [36][37][38]
H-I  Japan Mitsubishi 3.200 -- -- 9 9 Retired 1986 1992 Licencna verzija za Thor-ELT [161]
J-I  Japan IHI Corporation Nissan Motors 880 -- -- -- 1 Retired 1996 1996 Samo delimični demonstracioni let [тражи се извор]
Kosmos
(R-12 & R-14) 		Совјетски Савез SSSR Yuzhnoye Polyot 1.500 -- -- 12 610 559 Retired 1967 2010 Var.: 1, 2, 3, 3M [12][162][163]
Lambda 4S  Japan Nissan ISAS -- -- -- 5 1 Retired 1966 1970 [тражи се извор]
Long March 1  Kina CALT 300 -- -- -- 2 2 2 2 Retired 1970 1971 [164][165][166]
Long March 1D  Kina CALT 740 -- -- -- 0 Retired 1995 2002 Samo 3 suborbitalna lansiranja (od toga 2 uspešna.) [164][165][166]
Mu 1-3-4  Japan Nissan Motor IHI 770 -- -- -- 27 Retired 1966 1995 Var.: 1, 3D, 4S, 3C, 3H, 3S, 3SII [167]
Mu 5  Japan Nissan Motor IHI 1.800 -- -- -- 7 6 Retired 1997 2006 Var.: M-V, M-V KM [тражи се извор]
N1 Совјетски Савез SSSR NPO Energia 90.000 -- 23.500 -- 4 0 0 0 Retired 1969 1972 Dizajniran za sovjetsku lunarnu misiju sa posadom [168]
N-I & II  Japan Mitsubishi 2.000 730 -- -- 15 15 15 14[bj] Retired 1975 1987 Izvedeno od američke rakete Delta [169]
Naro  Južna Koreja Khrunichev KARI 100 -- -- -- 3 2 1 1 Retired 2009 2013 Prva faza koristi ruski motor RD-151 [170]
Safir  Iran ISA 50 -- -- -- 8[bk] 5 4 4 Retired 2007 2019 Ovde navedeni brojevi mogu biti sporni [171]
Saturn I & IB  SAD Chrysler Douglas 18.600 -- -- 19 13 13 13 13 Retired 1961 1975 Porodica Saturn 1 je takođe uključila 6 suborbitalnih probnih lansiranja [172][173]
Saturn V  SAD Boeing North American Douglas 118.000 -- 47.000 185 13 13 13 Retired 1967 1973 Var.: Apollo, Skylab [172][174][175]
Scout  SAD US Air Force NASA 210 -- -- -- 125 104 Retired 1960 1994 Var.: X1, X2, A, D, G [176]
Shtil'/Volna-O
(R-29) 		 Rusija Makeyev 430 -- -- -- 8[bl] 7 2 2 Retired (as commercial launchers)[177] 1995 2006 Var.: Volna, Shtil, 2.1, 2R, 3 [177]
SLV  Indija ISRO 40 -- -- -- 4 3 3 2 Retired 1979 1983 Lansirana serija satelita Rohini [178]
STS
(Space Shuttle) 		 SAD Alliant Martin Marietta Rockwell 24.400 3.810 -- 450 135 134 134 133 Retired 1981 2011 Orbiter mass: 68585 kg. [179]
Thor  SAD Douglas 1.270 -- 38 -- 357 Retired 1957 1980 Lansiranje Pioneer & Explorer sonde [149]
Titan II-(II GLV)-III-IV
(LGM-25C) 		 SAD Martin Marietta 21.900 5.773 8.600 350 369 Retired 1959 2005 Var.: I, II, IIIA, IIIB, IIIC, IIID, IIIE, 34D, IVA, IVB
Gemini launcher 		[180][181]
Tsyklon
(R-36) 		Совјетски Савез SSSR
 Ukrajina 		Yuzhmash 4.100 -- -- -- 259 Retired 1967 2009 Var.: 1, 2, 3. [182]
Vanguard  SAD Martin 23 -- -- -- 12 3 Retired 1957 1959 [183]
Zhuque-1  Kina LandSpace 300 -- -- 1 1 0 0 Retired 2018 2018 [184][185]

Vidi još

Napomene

  1. ↑ Broj alfa lansiranja od 1. oktobra 2022.
  2. ↑ Broj lansiranja Angara 1.2 od 15. oktobra 2022.
  3. ↑ Broj lansiranja Angara A5 od 27. decembra 2021.
  4. ↑ Broj lansiranja Antares od 7. novembra 2022.
  5. ↑ Broj lansiranja Arijana 5 od 13. decembra 2022.
  6. ↑ Broj lansiranja Astre od 12. juna 2022.
  7. ↑ Broj lansiranja Atlasa V od 10. novembra 2022.
  8. ↑ Broj lansiranja Ceres-1 od 16. novembra 2022.
  9. ↑ Broj lansiranja Delta IV od 24. septembra 2022.
  10. ↑ Broj lansiranja Electrona od 4. novembra 2022.
  11. ↑ Broj lansiranja Epsilona od 12. oktobra 2022.
  12. ↑ Broj lansiranja Falcon 9 se ažurira ručnim unosom u „Šablon:Falcon raketna statistika“. Navedena stranica je poslednji put ažurirana Шаблон:Falcon rocket statistics
  13. ↑ Stranica sa šablonom za raketnu statistiku Falcon je poslednji put ažurirana Шаблон:Falcon rocket statistics.
  14. ↑ Broj lansiranja GSLV Mark II od 12. avgusta 2021.
  15. ↑ Broj lansiranja GSLV Mark III od 22. oktobra 2022.
  16. ↑ Brojevi GSLV Mark III ne uključuju ni jedan uspešan suborbitalni let.
  17. ↑ Broj lansiranja H-II (sve verzije) od 22. decembra 2021.
  18. ↑ Broj lansiranja Hyperbola-1 od 13. maja 2022.
  19. ↑ Brojevi lansiranja Jielong 1 aktuelni od 17. avgusta 2019.
  20. ↑ Brojevi lansiranja Jielong 3 aktuelni od 9. decembra 2022.
  21. ↑ Brojevi lansiranja Kaituozhe aktuelni od 2. marta 2017.
  22. ↑ Broj lansiranja Kuaizhoua od 7. decembra 2022.
  23. ↑ Broj lansiranja Kuaizhou ne uključuje uspešno suborbitalno probno lansiranje 17. marta 2012.
  24. ↑ Prema citiranoj referenci, KZ-11 3. stepen nije uspeo da se zapali tokom lansiranja 10. jula 2020.; takođe, lansiranje KZ-1A 12. septembra 2020. doživelo je neuspeh u 4. fazi. Oba lansiranja su verovatno stigla u svemir.
  25. ↑ Brojevi lansiranja LauncherOne aktuelni od 1. jula 2022.
  26. ↑ Brojevi lansiranja Lijian-1 aktuelni od 27. jula 2022.
  27. ↑ Broj lansiranja Long March 2-3-4 na dan 29. decembra 2022.
  28. ↑ Ukupan broj lansiranja u seriji CZ-2,3,4 koji je ovde naveden ne uključuje 6 mogućih lansiranja [5 mogućih uspeha i 1 mogući neuspeh] CZ-2C (3) var. navedeno u referencama.[54]
  29. ↑ Izvori sa Liste dugog marša nisu jasni u vezi sa tim da li su 3 neuspela lansiranja u seriji CZ-2,3,4 stigla u svemir; stoga je broj koji je ovde naveden minimalni broj lansiranja koja su dostigla svemir, dok bi stvarni mogući broj mogao biti veći od navedenog broja do tri.
  30. ↑ CZ-2F je lanser za svemirsku letelicu Šendžou.
  31. ↑ Od 21. februara 2020. sledeća var. u porodici lansera Long March 2-3-4 su penzionisani: 2A, 2E, 3, 3B, i 4A.
  32. ↑ Broj lansiranja Long March 5 aktuelni od 31. oktobra 2022.
  33. ↑ Broj lansiranja Long March 6 aktuelni od 11. novembra 2022.
  34. ↑ Broj lansiranja Long March 7 aktuelni od 12. novembra 2022.
  35. ↑ Broj lansiranja Long March 8 aktuelno od 27. februara 2022.
  36. ↑ Broj lansiranja Long March 11 aktuelno od 16. decembra 2022.
  37. ↑ Broj lansiranja Minotaura I od 15. juna 2021.
  38. ↑ Broj lansiranja Minotaura IV i V od 15. jula 2020.
  39. ↑ Broj lansiranja Nuri od 21. juna 2022.
  40. ↑ Broj OS-M lansiranja od 27. marta 2019.
  41. ↑ Broj lansiranja Pegasus od 13. juna 2021.
  42. ↑ Broj lansiranja Protona od 12. oktobra 2022.
  43. ↑ Broj pokretanja PSLV-a od 26. novembra 2022.
  44. ↑ Broj lansiranja Qased od 8. marta 2022.
  45. ↑ Broj lansiranja Rokot+Strela od 26. decembra 2019.
  46. ↑ Broj lansiranja Shavit od 6. jula 2020
  47. ↑ Broj lansiranja na dan 12. juna 2021.
  48. ↑ Prema ruskim izvorima, prvo lansiranje 2016. bilo je uspešan suborbitalni let. Prema izvoru iz iranske vlade, treće lansiranje (januar 2019.) nije uspelo zbog problema u trećem stepenu rakete, što implicira da je vozilo stiglo u svemir. Prema izvoru iz iranske vlade, četvrto lansiranje (februar 2020.) dostiglo je visinu od oko 355 milja, ali vozilo nije uspelo da postigne orbitalnu brzinu. Pogledajte izvore Simorgh citirane na engleskoj stranici Vikipedije.
  49. ↑ Broj lansiranja SLS-a od 16. novembra 2022.
  50. ↑ Broj lansiranja R-7 Semyorka/Soyuz na dan 30. novembra 2022.
  51. ↑ Zbog postojanja varijanti ICBM, suborbitalnih letova i velikog ukupnog broja letova, broj lansiranja koja stižu do svemira i onih koji dostižu bilo koju orbitu ovde nisu navedeni kako bi se umanjilo širenje netačnih informacija.
  52. ↑ Ukupan broj lansiranja R-7 Semyorka i uspeha u lansiranju preuzeti su sa stranice na Vikipediji.
  53. ↑ Broj lansiranja SS-520 od 3. februara 2018.
  54. ↑ Broj SSLV lansiranja od 7. avgusta 2022.
  55. ↑ Sa dopunom goriva u orbiti
  56. ↑ Broj pokretanja Start-1/Start od 25. aprila 2006.
  57. ↑ Broj lansiranja Taurus/Minotaur-C od 31. oktobra 2017.
  58. ↑ Broj lansiranja Unha-2/Unha-3 od 7. februara 2016.
  59. ↑ Broj pokretanja Vega (sve verzije) od 21. decembra 2022.
  60. ↑ Broj lansiranja Zenita na dan 26. decembra 2017.
  61. ↑ Broj lansiranja Zhuque-2 na dan 14. decembra 2022.
  62. ↑ Jedno lansiranje NI delimično nije uspelo zbog ponovnog kontakta između satelita i gornjeg stepena.
  63. ↑ Broj lansiranja Safira na dan 29. avgusta 2019. Broj lansiranja i mogući ishodi su sporni. Pogledajte na enleskoj stranici Vikipedije glavnu stranicu Safir.
  64. ↑ 5 od 8 lansiranja su bila suborbitalna (od kojih 2 nisu uspela); 3 od 8 lansiranja bila su namenjena za LEO (2 uspeha).[177]

References

  1. ↑ Clark, Steven (18 June 2019). „Firefly Offering Free Launch For Research and Education Payloads”. SpaceFlightNow. Приступљено 19 June 2019. 
  2. ↑ Peter B. de Selding, "Russia's Angara 1.2 Rocket Succeeds in Inaugural Flight, Khrunichev Says", Space News, Jul. 9, 2014 (accessed 22 Sept 2014)
  3. ↑ 3,0 3,1 „Angara launchers family on manufacturer website”. Khrunichev.ru. Архивирано из оригинала на датум 2014-12-24. Приступљено 2014-01-22. 
  4. ↑ The market for launching small satellite in Russia... Archived 2014-12-24 at the Wayback Machine.
  5. ↑ „Angara, Russia's brand-new launch vehicle, is successfully launched from Plesetsk”. Khrunichev. Архивирано из оригинала на датум 2014-12-24. Приступљено 2014-09-21. 
  6. ↑ http://www.russianspaceweb.com/angara5_flight1.html Angara-5 takes to the sky
  7. ↑ „Antares (Taurus-2)”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  8. ↑ „Antares - Fact Sheet” (PDF). Orbital Sciences. 2017. FS007 06 OA 3695 021317. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2018-02-13. Приступљено 12 February 2018. 
  9. ↑ „Antares Medium-class Launch Vehicle: Fact Sheet” (PDF). Orbital Sciences Corporation. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) на датум June 3, 2013. Приступљено April 25, 2013. 
  10. ↑ „Intelsat Pair lifted into Orbit in Record-Setting Ariane 5 Launch”. Spaceflight 101. 24 August 2016. Приступљено 25 August 2016. 
  11. ↑ „Ariane-5”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  12. ↑ 12,0 12,1 „FAA Semi- Annual Launch Report” (PDF). Приступљено 2 November 2017. 
  13. ↑ „Arianespace aims high in Asia-Pacific”. Flightglobal. Приступљено 1 June 2016. 
  14. ↑ Parsonson, Andrew (29 October 2020). „ESA requests 230 million euros more for Ariane 6 as maiden flights slips to 2022”. SpaceNews. Приступљено 29 October 2020. 
  15. ↑ Lagier, Roland (March 2018). „Ariane 6 User's Manual Issue 1 Revision 0” (PDF). Arianespace. Приступљено 27 May 2018. 
  16. ↑ Astra scrubs DARPA launch challenge attempt. NASASpaceFlight.com
  17. ↑ „Atlas V Product Page”. United Launch Alliance. Архивирано из оригинала на датум 27 February 2016. Приступљено 29 August 2014. 
  18. ↑ „LRO/LCROSS Press Kit” (PDF). NASA. Приступљено 3 June 2013. 
  19. ↑ „Firefly Beta”. Firefly Aerospace. Архивирано из оригинала на датум 12 August 2018. Приступљено 11 August 2018. 
  20. ↑ „Bloostar Launch Vehicle Payload User's Guide” (PDF). Revision 2. Zero 2 Infinity. January 2018. Z2I-BS-TN-1-0316-R2. Приступљено 4 September 2018. 
  21. ↑ „Korean firm Perigee plans first South Australian rocket launch”. 28 October 2019. 
  22. ↑ „Ceres-1”. Gunter's Space page. Приступљено 2020-02-20. 
  23. ↑ Krebs, Gunter. „Tsiklon-4M (Cyclone-4M)”. Gunter's Space Page. Приступљено 11 April 2017. 
  24. ↑ Delta IV Heavy Delta IV
  25. ↑ „Completed Missions”. Rocket Lab. Приступљено 29 October 2019. 
  26. ↑ JAXA pages: Epsilon Design E Archived 2013-06-10 at the Wayback Machine., and Result E
  27. ↑ JAXA, Epsilon E press package
  28. ↑ „ERIS-S | ERIS-L”. Gilmour Space Technologies. Приступљено 1 December 2019. 
  29. ↑ de Selding, Peter (12 October 2012). „Satellite Left Stranded by SpaceX Rocket Falls From Space”. Space.com. Приступљено 6 September 2014. 
  30. ↑ „SpaceX on Twitter”. Приступљено 2016-09-01. 
  31. ↑ „SpaceX Product Page”. SpaceX. Архивирано из оригинала на датум 7 October 2013. Приступљено 20 April 2015. 
  32. ↑ „Falcon-9 Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2016-04-14. 
  33. ↑ Clark, Stephen (2011-04-05). „SpaceX enters the realm of heavy-lift rocketry”. Spaceflight Now. Приступљено 2012-08-12. 
  34. ↑ „Space Exploration Technologies Corporation - Falcon Heavy”. SpaceX. 2013. Архивирано из оригинала на датум 2011-10-05. Приступљено 2013-04-20. 
  35. ↑ Sheetz, Michael. „Elon Musk says the new SpaceX Falcon Heavy rocket crushes its competition on cost”. CNBC. Приступљено 12 February 2018. 
  36. ↑ 36,0 36,1 „GSLV Mk.1 (2)”. Приступљено 2014-01-05. 
  37. ↑ 37,0 37,1 ISRO GSLV Archived 2014-02-08 at the Wayback Machine.
  38. ↑ 38,0 38,1 „GSLV”. Приступљено 2014-01-05. 
  39. ↑ „First Experimental Flight of GSLV Mk-III Successful”. Indian Space Research Organisation. Приступљено 2017-06-11. 
  40. ↑ „GSLV Mk.III”. Indian Space Research Organisation. 2009-12-07. Приступљено 2017-06-11. 
  41. ↑ „H-IIB Launch Vehicle”. Mitsubishi Heavy Industries. Архивирано из оригинала на датум 2014-04-09. 
  42. ↑ „H3 Launch Vehicle Brochure” (PDF). 
  43. ↑ 43,0 43,1 Henry, Caleb (25 October 2019). „Mitsubishi Heavy Industries mulls upgraded H3 rocket variants for lunar missions”. spacenews.com. Приступљено 26 September 2022. 
  44. ↑ „Haas Orbital Rocket Launcher” (PDF). Aeronautics and Cosmonautics Romanian Association. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22 July 2012. Приступљено 11 December 2013. 
  45. ↑ „ARCA Unveils the World's first Single-Stage-to-Orbit Rocket”. 2017-03-31. Приступљено 2017-03-31. 
  46. ↑ Krebs, Gunter. „Shian Quxian-1 (SQX-1, Hyperbola-1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 1 August 2019. 
  47. ↑ 47,0 47,1 47,2 47,3 Jones, Andrew (6 July 2022). „New launch vehicles set for test flights from China's Jiuquan spaceport”. SpaceNews. Приступљено 8 July 2022. 
  48. ↑ Krebs, Gunter. „Jielong-1 (Smart Dragon-1, SD 1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 2 November 2019. 
  49. ↑ Krebs, Gunter. „Jielong-3 (Smart Dragon-3, SD 3)”. Gunter's Space Page. Приступљено 9 December 2022. 
  50. ↑ Krebs, Gunter. „Kaituozhe-2 (KT-2)”. Gunter's Space Page. Приступљено 2 November 2019. 
  51. ↑ Krebs, Gunter. „Kuaizhou-1”. Gunter's Space Page. Приступљено 23 April 2021. 
  52. ↑ Krebs, Gunter. „Kuaizhou-11”. Gunter's Space Page. Приступљено 23 April 2021. 
  53. ↑ https://spaceflightnow.com/2020/05/25/virgin-orbits-air-launched-rocket-fails-on-first-test-flight/ - 25 May 2020
  54. ↑ Gunter Dirk Krebs. „CZ-2 (Chang Zheng-2)”. Gunter's Space Page. Приступљено 17 February 2020. 
  55. ↑ „DF-5 Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  56. ↑ „Long March 5 Will Have World's Second Largest Carrying Capacity”. Space Daily. 2009-03-04. Приступљено 2012-09-04. 
  57. ↑ Space.com staff (30 July 2012). „China Tests Powerful Rocket Engine for New Booster”. Space.com. »The more capable Long March 5 rocket is expected to help the country achieve its goal of constructing a space station in orbit by the year 2020, as well as play a key role in China's future space exploration aims beyond low-Earth orbit. The rocket's maiden launch is expected to occur in 2014« 
  58. ↑ Jones, Andrew (15 November 2021). „Chinese crewed moon landing possible by 2030, says senior space figure”. spacenews.com. Приступљено 15 November 2021. 
  59. ↑ Jones, Andrew (17 December 2021). „China's new rocket for crewed moon missions to launch around 2026”. spacenews.com. Приступљено 17 December 2021. 
  60. ↑ 60,0 60,1 Jones, Andrew (6 March 2022). „China wants its new rocket for astronaut launches to be reusable”. space.com. Приступљено 7 March 2022. 
  61. ↑ 61,0 61,1 61,2 61,3 Jones, Andrew (9 November 2022). „China scraps expendable Long March 9 rocket plan in fabor of reusable version”. spacenews.com. Приступљено 9 November 2022. 
  62. ↑ „CZ-6 (Chang Zheng-6)”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  63. ↑ 63,0 63,1 63,2 Jones, Andrew (14 February 2020). „China prepares to launch new rockets as part of push to boost space program”. space.com. Приступљено 14 February 2020. 
  64. ↑ Perrett, Bradley (2010-03-15). „Longer Marches”. Aviation Week. 
  65. ↑ 65,0 65,1 Jones, Andrew (30 November 2020). „China pushes ahead with super-heavy-lift Long March 9”. spacenews.com. Приступљено 30 November 2020. 
  66. ↑ Jones, Andrew (22 December 2020). „China launches first Long March 8 from Wenchang spaceport”. spacenews.com. Приступљено 22 December 2020. 
  67. ↑ Krebs, Gunter. „CZ-11 (Chang Zheng-11)”. Gunter's Space Page. Приступљено 13 August 2018. 
  68. ↑ 68,0 68,1 Orbital Sciences, Minotaur History Archived December 4, 2013, at the Wayback Machine.
  69. ↑ Orbital Sciences, Minotaur-1 Overview Archived 2014-10-30 at the Wayback Machine. (accessed 25 September 2014)]
  70. ↑ Orbital Sciences, Minotaur IV-V-VI Overview Archived 2014-07-16 at the Wayback Machine. (accessed 25 September 2014)]
  71. ↑ Henry, Caleb (28 November 2018). „PLD Space, after ESA input, doubles lift capacity of smallsat launcher”. SpaceNews. Приступљено 29 November 2018. 
  72. ↑ „Launch Neutron”. Rocket Lab. Приступљено 2 December 2021. 
  73. ↑ Foust, Jeff (8 March 2017). „Eutelsat first customer for Blue Origin's New Glenn”. SpaceNews. Приступљено 8 March 2017. 
  74. ↑ Jeffrey Lin; P.W. Singer (18 December 2017). „China could become a major space power by 2050”. Popular Science. 
  75. ↑ Park, Si-soo (21 October 2021). „South Korea's 1st homegrown space rocket reaches space but fails to orbit dummy payload”. SpaceNews. Приступљено 21 October 2021. 
  76. ↑ „Korea Space Launch Vehicle (Nuri)”. Korea Aerospace Research Institute. Приступљено 1 December 2019. 
  77. ↑ Clark, Stephen. „Chinese startup OneSpace fails in first orbital launch attempt – Spaceflight Now” (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-12. 
  78. ↑ Jones, Andrew (7 December 2021). „Chinese private firm Galactic Energy puts five satellites in orbit with second launch”. spacenews.com. Приступљено 7 December 2021. 
  79. ↑ „Pegasus User's Guide” (PDF). Orbital Sciences Corporation. Приступљено 3 June 2013. 
  80. ↑ Sampson, Ben (17 July 2020). „Re-usable and sustainable rocket to launch from UK spaceport”. Aerospace Testing International. Приступљено 8 October 2020. 
  81. ↑ Foust, Jeff (18 July 2018). „Orbex stakes claim to European smallsat launch market”. SpaceNews. Приступљено 4 September 2018. 
  82. ↑ „Proton Launch System Mission Planner's Guide. Section 2. LV Performance” (PDF). International Launch Services. 
  83. ↑ „Soyuz 7K-L1”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала на датум 2010-05-16.  Circumlunar probe launched by Proton-K/D.
  84. ↑ Surplus Missile Motors (PDF) (Извештај). United States Government Accountability Office. August 2017. GAO-17-609. Приступљено 27 November 2018. 
  85. ↑ Polar Satellite Launch Vehicle
  86. ↑ „PSLV - ISRO”. www.isro.gov.in. Приступљено 2 November 2017. 
  87. ↑ Stephen Clark (2020-04-22). „Iran places military satellite in orbit”. Spaceflight Now. Приступљено 2020-04-28. 
  88. ↑ „IRGC Launches Satellite Carrier into Space - Politics news”. Tasnim News Agency (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-07. 
  89. ↑ „RFA One”, Wikipedia (на језику: немачки), 2021-04-28, Приступљено 2021-08-04 
  90. ↑ Federation, International Astronautical. „IAF : RFA - Rocket Factory Augsburg”. www.iafastro.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-04. 
  91. ↑ „Rocket Factory Augsburg unterzeichnet weitere Startverträge”. OHB SE (на језику: немачки). Приступљено 2021-08-04. 
  92. ↑ „Zehn Fragen an die Rocket Factory Augsburg”. OHB SE (на језику: немачки). Приступљено 2021-08-04. 
  93. ↑ „Home”. Rocket Factory Augsburg (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-04. 
  94. ↑ „Rockot User's Guide, Chapter 3: General Performance Capabilities (5.0)” (PDF). Eurockot Launch Services. Приступљено 11 June 2013. 
  95. ↑ „Rokot (Rockot)”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала на датум 22 April 2017. Приступљено 2 November 2017. 
  96. ↑ „Strela”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  97. ↑ Russian Strela Launches Kondor Satellite (retrieved 24 Sept 2014)
  98. ↑ Nyirady, Annamarie (23 July 2019). „Lockheed Martin invests in ABL Space Systems”. satellitetoday.com. Приступљено 30 May 2020. 
  99. ↑ „Shavit page on Encyclopedia Astronautica”. Архивирано из оригинала на датум 14 February 2014. Приступљено 2 November 2017. 
  100. ↑ „Simorgh (Safir-2)”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  101. ↑ SLS fact sheet, PDF, Nasa website
  102. ↑ Clark, Stephen (1 May 2020). „Hopeful for launch next year, NASA aims to resume SLS operations within weeks”. Spaceflight Now. Приступљено 29 October 2020. 
  103. ↑ „R-7 Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  104. ↑ „РКЦ Прогресс РН "Союз-2"”. en.samspace.ru. Приступљено 2 November 2017. 
  105. ↑ „SS-520”. space.skyrocket.de. Приступљено 2017-01-11. 
  106. ↑ SpaceX (29 September 2017). „Making Life Multiplanetary”. Приступљено 2 November 2017 — преко YouTube. 
  107. ↑ Foust, Jeff (2017-09-29). „Musk unveils revised version of giant interplanetary launch system”. SpaceNews. Приступљено 2017-10-16. 
  108. ↑ Ralph, Eric. „SpaceX will launch its Mars spaceship into orbit as early as 2020”. Teslarati.com. Приступљено 12 March 2018. 
  109. ↑ „SpaceX”. 
  110. ↑ „Elon Musk renames his BFR spacecraft Starship”. BBC News. 20 November 2018. 
  111. ↑ „Start”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  112. ↑ „Taurus / Minotaur-C”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  113. ↑ „Terran”. Relativity Space. Приступљено January 20, 2019. 
  114. ↑ „Space Pioneer rockets”. Приступљено January 4, 2023. 
  115. ↑ „ISRO Unified Launch Vehicle (ULV)”. NASAspaceflight. 2013-05-03. Приступљено 2015-08-14. 
  116. ↑ "North Korea Successfully Launches Satellite: Reports", SPACE.com, December 12, 2012 (accessed 24 Sept. 2014)
  117. ↑ „Status of North Korean Satellite unknown after prolonged Radio Silence, Reports of Tumbling – Spaceflight101”. 
  118. ↑ Kyle, Ed. „New Launchers - ESA Vega”. www.spacelaunchreport.com. Приступљено 2 November 2017. 
  119. ↑ „Russia to launch super-heavy rocket to Moon in 2032–2035”. TASS. 23 January 2018. Приступљено 6 June 2018. 
  120. ↑ Zak, Anatoly (19 February 2019). „The Yenisei super-heavy rocket”. RussianSpaceWeb. Приступљено 20 February 2019. 
  121. ↑ „Possible dates for the launch of the Don super-heavy rocket have been named (In Russian)”. RIA Novosti. 14 September 2019. 
  122. ↑ „Russian super-heavy rocket slated to launch in 2028 (In Russian)”. TASS. 8 June 2017. 
  123. ↑ „Launch Vehicle”. Skyroot Aerospace (на језику: енглески). 2019-01-10. Приступљено 2019-04-21. 
  124. ↑ Messier, Doug (7 October 2020). „Brazil Plans Launch of Brazilian Orbital Rocket from Brazilian Soil in 2022”. Parabolic Arc. Приступљено 8 October 2020. 
  125. ↑ „VLM”. space.skyrocket.de. Приступљено 30 May 2020. 
  126. ↑ „VLS”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  127. ↑ Bruno, Tory. „Lots of requests to update the Capabilities info-G with the #VulcanRocket. (ie; future systems). Here you go.pic.twitter.com/QGK835yStI”. Приступљено 2 November 2017. 
  128. ↑ „United Launch Alliance to lay off up to 875 by end of 2017: CEO”. Reuters. 14 April 2016. Приступљено 2 November 2017. 
  129. ↑ „ULA now planning first launch of Vulcan in 2021 - SpaceNews.com”. SpaceNews.com (на језику: енглески). 2018-10-25. Приступљено 2018-11-18. 
  130. ↑ „Atlas V, Delta IV and Vulcan technical summary” (PDF). ulalaunch.com. Приступљено 2018-11-18. 
  131. ↑ „Zenit Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  132. ↑ Werner, Debra (9 August 2018). „Japan's Interstellar Technologies goes full throttle toward small orbital rocket”. SpaceNews. Приступљено 11 August 2018. 
  133. ↑ 133,0 133,1 Axe, David. „Iran's New Space Rocket Could Double As A Nuclear Missile”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-08. 
  134. ↑ esa. „ESA”. European Space Agency. Приступљено 2 November 2017. 
  135. ↑ 135,0 135,1 „Ariane-1, -2, -3, -4”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  136. ↑ „ASLV page, Astronautix”. Архивирано из оригинала на датум June 28, 2002. Приступљено 2 November 2017. 
  137. ↑ „Lunar Prospector”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала на датум 22 May 2013. Приступљено 4 June 2013. 
  138. ↑ „Athena-2”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала на датум 8 November 2013. Приступљено 4 June 2013. 
  139. ↑ „Atlas-G Centaur-D1AR”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  140. ↑ „Atlas Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  141. ↑ „Atlas I”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала на датум August 27, 2002. Приступљено 8 June 2013. 
  142. ↑ „Atlas-1 (Atlas-I)”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала на датум 3 March 2012. Приступљено 2 November 2017. 
  143. ↑ Spaceflight Now, Atlas IIAS (accessed 24 Sept 2014)
  144. ↑ „Atlas-2AS (Atlas-IIAS)”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала на датум 21 March 2012. Приступљено 2 November 2017. 
  145. ↑ Tariq Malik "Final Atlas 2 Rocket Orbits Classified U.S. Satellite", Space News, August 31, 2004 (Accessed 24 Sept 2014)
  146. ↑ Space Launch Report: Atlas III Data Sheet (accessed 24 Sept. 2014)
  147. ↑ „Atlas IIIA”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала на датум 2013-07-01. Приступљено 2014-09-24. 
  148. ↑ Hill, C. N. (2001). „Black Arrow”. A Vertical Empire: The History of the UK Rocket and Space Programme, 1950-1971 (2006 изд.). London: Imperial College Press. стр. 155—188. ISBN 1-86094-268-7. 
  149. ↑ 149,0 149,1 149,2 „Thor Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  150. ↑ „Full perfs of Delta Family, SkyRocket.de”. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-17. Приступљено 2012-02-15. 
  151. ↑ „Delta-7925H (Delta-II)”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала на датум 26 July 2016. Приступљено 2 November 2017. 
  152. ↑ „Delta 3 on Encyclopedia Astronautica, Astronautix”. Архивирано из оригинала на датум 12 November 2013. Приступљено 2 November 2017. 
  153. ↑ „Delta III Data Sheet”. Space Launch Report. Приступљено 22 September 2014. 
  154. ↑ „Dnepr SLS User's Guide” (PDF). ISC Kosmotras. Приступљено 3 June 2013. 
  155. ↑ „Dnepr”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  156. ↑ Clark, Stephen (30 December 2016). „Iridium satellites closed up for launch on Falcon 9 rocket”. Spaceflight Now. Приступљено 30 December 2016. »Russian officials have said they plan to discontinue Dnepr launches.« 
  157. ↑ Russian Space Web, Energia page. Accessed 21 September 2010
  158. ↑ 158,0 158,1 158,2 158,3 158,4 „Encyclopedia Astronautica Falcon 1”. Архивирано из оригинала на датум 16 December 2013. Приступљено 2 November 2017. 
  159. ↑ 159,0 159,1 Clark, Stephen (July 14, 2009). „Commercial launch of SpaceX Falcon 1 rocket a success”. Spaceflight Now. 
  160. ↑ Krebs, Gunter. „FB-1 (Feng Bao-1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 2022-07-31. 
  161. ↑ „H-1”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-03. 
  162. ↑ „Kosmos 3M page on Encyclopedia Astronautica”. Архивирано из оригинала на датум 28 January 2012. Приступљено 2 November 2017. 
  163. ↑ „Kosmos / Kosmos-2”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  164. ↑ 164,0 164,1 „CZ-1D page on Encyclopedia Astronautica”. Архивирано из оригинала на датум 30 December 2013. Приступљено 2 November 2017. 
  165. ↑ 165,0 165,1 „CZ-1”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  166. ↑ 166,0 166,1 „List of retired launchers, Encyclopedia Astronautica”. Архивирано из оригинала на датум 16 March 2016. Приступљено 2 November 2017. 
  167. ↑ „M-class”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  168. ↑ „Complex N1-L3 Components”. S.P. Korolev RSC "Energia". Приступљено 10 June 2013. 
  169. ↑ „N-2”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала на датум 8 November 2013. Приступљено 12 June 2013. 
  170. ↑ Bergin, Chris (30 January 2013). „South Korea launch STSAT-2C via KSLV-1”. NASASpaceflight.com. Приступљено 3 June 2013. 
  171. ↑ „Safir”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  172. ↑ 172,0 172,1 NASA, Saturn launch vehicles (PDF)
  173. ↑ „Saturn-1 & Saturn-1B”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  174. ↑ „Saturn-5”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  175. ↑ „ch6”. history.nasa.gov. Приступљено 2 November 2017. 
  176. ↑ „Scout Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  177. ↑ 177,0 177,1 177,2 „Vysota / Volna / Shtil”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  178. ↑ Claude Lafleur, SLV / Indian Launch Vehicle, Spacecraft Encyclopedia (accessed Sept 25 2014)
  179. ↑ „NASA – Space Shuttle and International Space Station”. Nasa.gov. Приступљено August 7, 2010. 
  180. ↑ „Titan Family”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала на датум 11 April 2016. Приступљено 2 November 2017. 
  181. ↑ „Titan-4”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  182. ↑ „Tsiklon”. space.skyrocket.de. Приступљено 2 November 2017. 
  183. ↑ „Vanguard Page on Encyclopedia Astronautica. Vanguard 3 satellite was 23 kg”. Архивирано из оригинала на датум 30 October 2013. Приступљено 2 November 2017. 
  184. ↑ Jones, Andrew (10 July 2018). „Commercial Chinese companies set sights on methalox rockets, first orbital launches”. SpaceNews. Приступљено 16 August 2018. 
  185. ↑ Jones, Andrew (27 October 2018). „Landspace fails to reach orbit with milestone private Chinese launch”. Приступљено 28 October 2018. 
Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=Poređenje_familija_orbitalnih_lansera&oldid=50372”