Bombardovanje Niša kasetnim bombama

Iz Vojne Enciklopedije
Ово је најновија верзија ове странице; нема одобрених измена.
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бомбардовање Ниша касетним бомбама
МестоНиш, Република Србија, СР Југославија
Датум7. мај 1999, 12. мај 1999.
Прво бомбардовање 11:30-11:40 (UTC+1)
Врста нападаБЛУ-97
Оружјекасетне бомбе
Убијено15 цивила [1]
РањеноУкупно 30 цивила,

Прво бомбардивање 19 цивила;

Друго бомбардовање 11 цивила
ПочинилацНАТО НАТО
ОсумњиченНАТО НАТО
УчеснициНАТО НАТО
ОрганизацијаНАТО НАТО
Веб-сајт{{#property:P856}}
Мапа бомбардовања Ниша 7. маја 1999.
Касетне бомбе

Bombardovanje Niša kasetnim bombama desili su se 7. maja i 12. maja 1999. godine tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije. To su jedni od najozbiljnijih napada u toku NATO bombardovanja SRJ u kojem je došlo do stradanja civila korišćenjem kasetnih bombi BLU-97.[2] Prvo bombardovanje je bilo značajniji događaj jer je uključivao smrt civila uz upotrebu kasetnih bombi tokom NATO bombardovanja u Jugoslaviji.

Prvo bombardovanje Niša 7. maja 1999. godine

Tokom 7. maja 1999. u vremenu od 11.30 i 11.40 časova, gde su borbeni avioni Ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Holandije bacili više kontejnera kasetnih bombi BLU-97 (sa oko 100—150 bombi po kontejneru)[3] na Niški aerodrom (vojni cilj), koji se nalazi na kraju grada, ali su bombe „promašile“ cilj i pale unutar šireg centra grada.[тражи се извор] Bombe su pale u blizini centra grada, koji je udaljen više od 3-5 km od aerodroma od njihove pretpostavljene mete.

Kasetne bombe razasute su iz najmanje dva kontejnera, nošene vetrom, pale su na tri lokacije u centralnom delu grada i to:

Izveštaji govore da je od eksplozije kasetnih bombi 7. maja 1999. na tri lokacije u Nišu;[4]

  • poginulo 15 civila
  • teške povrede zadobilo 8 civila,
  • lakše povrede zadobilo 11 civila,
  • oštećeno 120 stambenih objekata,
  • uništeno 47 a oštećeno 15 putničkih automobila.

Svi povređeni zbrinuti su u Kliničkom centru u Nišu. [3]

Tadašnji gradonačelnik Niša, Zoran Živković, izjavio je za Rojters: „Nema nikakvog vojnog cilja unutar kilometra odatle... Kasetne bombe pogodile su pijacu, zgrade u okolini izgledaju kao švajcarski sir... rakete su pogodile patološki centar, parking i okolne zgrade... Video sam mrtvog čoveka koji je nosio torbu sa lukom unutra.“[5]

U izveštaju Hjuman rajts voč-a zabeleženo je 14 smrtnih slučajeva civila kao posledica napada, dok je još 28 povređeno.[6] Večernje novosti su objavile 16 poginulih civila.[7] Broj smrtnih slučajeva među civilima bio je veliki jer se napad dogodio usred dana kada su se civili okupljali na ulicama i na pijaci gde je broj poginulih bio najveći.[8]

Drugo bombardovanje Niša 12. maja 1999. godine

Dana 12. maja 1999. godine, istočni deo grada je bombardovan kasetnim bombama, što je rezultiralo ranjavanjem 11 civila.[9] Većina od tih povreda bile su amputacije. Bombardovano je Duvanište koje je udaljeno više od 7 km od aerodroma (najbližeg vojnog objekta). Prva žrtva od posledica tog bombardovanja nastradala je 2000. godine, kada je detonirala zaostala neeksplodirana kasetna bomba BLU-97. [10]

Spisak žrtava

  1. Aleksandar Deljan (1949)
  2. Božidar Veljković (1961)
  3. Ljubiša Stančić (1941)
  4. Božidar Đorđević (1942)
  5. Gordana Sekulić (1971)
  6. Trifun Vučković (1913)
  7. Slobodanka Stoiljković (1937)
  8. Dragiša Vučić (1941)
  9. Živorad Ilić (1928)
  10. Vera Ilić (1934)
  11. Saša Miljković (1966)
  12. Ljilja Spasić (7 meseci trudnoće) (1973)
  13. Gerasim Jovanovski (1915)
  14. Milutin Živković (1925)
  15. Dragiša Anđelković (1947) [11]

Reakcije

Sutradan, 8. maja, generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana, potvrdio je odgovornost NATO-a za napad, izjavom da je „NATO potvrdio da je oštećenje pijace i klinike prouzrokovalo NATO oružje koje je promašilo cilj“. Prema izvorima iz vojske SAD, kontejner kasetne bombe CBU-87 nije se otvorio iznad cilja nego ubrzo nakon izbacivanja iz aviona, zbog čega je submunicija pala na druge ciljeve unutar grada.[12]

Kasetne bombe je izbacio holandski F-16.[13] Nakon ovog napada Holanđani su prekinuli da koriste kasetne bombe tokom bombardovanja, što nije bio slučaj sa drugim članicama NATO pakta.[14] Avioni britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva su i nakon ovog slučaja nastavili da koriste kasetne bombe.[15]

Hjuman rajts voč je osudio napad i upozorio da kasetne bobme ne smeju da se koriste prilikom napada na urbana naselja zbog gustine naseljenosti područja.[16] Amnesti internašonal je objavio da NATO nije preduzeo mere opreza i da je prekršio zabranu nesrazmernog napada prema članku 54 (4) i (5) protokola I.[17]

Na Niš je tokom bombardovanja ukupno bačeno 36 tovara kasetnih bombi, gde je ubijeno 15 civila, dok je 30 civila povređeno a od tog broja 8 civila je teško povređeno, zatim oštećeno je 120 stambenih objekata, totalno je uništeno 47 putničkih automobila a 15 automobila je pretrpelo neka oštećenja.[18]

I pored nekoliko akcija čišćenja terena od zaostalih kasetnih bombi, njihovo definitivno uklanjanje (2010. godine) još nije moglo biti završeno.[19] U 2015. godini, površina od 10.830.927 kvadratnih metara oko Niša je očišćena od kasetnih bombi, dok je najavljeno čišćenje još 6.000.000 m².[20]

Vidi takođe

Reference

  1. ↑ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом 15 мртвих цивила.
  2. ↑ „Civilian Deaths in the NATO Air Campaign - The Crisis in Kosovo”. Hrw.org. Приступљено 16. 2. 2012. 
  3. ↑ 3,0 3,1 Golubović Z. i sar. Kasetne bombe-karakteristike, mehanizmi dejstva, vrste i posledice bombardovanja civilnog stanovništva. Acta Fac.Med Naiss 1999, 16 (1) 14 UDK 616-0014
  4. ↑ „Grad Nis - Dnevne vesti iz Nisa”. News.ni.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 03. 2012. Приступљено 16. 2. 2012. 
  5. ↑ Norton, Richard. „Nato cluster bombs 'kill 15' in hospital and crowded market”. Guardian. Приступљено 16. 2. 2012. 
  6. ↑ „Smrt civila prilikom NATO bombardovanja Jugoslavije”. Hrw.org. Приступљено 2012-02-16. 
  7. ↑ D. Stojanović (7 May 2015). „Novosti: Suze za 16 žrtava kasetnih bombi” (на језику: Serbian). Приступљено 10 August 2017. 
  8. ↑ Norton-Taylor, Richard (8 May 1999). „Nato cluster bombs 'kill 15' in hospital and crowded market”. The Guardian. Приступљено 29 September 2021. 
  9. ↑ „B92:Uništena kasetna bomba iz 1999. 4. februar 2008”. B92.net. 4. 2. 2008. Приступљено 16. 2. 2012. 
  10. ↑ „Žute ubice” (PDF). Norveška Narodna Pomoć. 
  11. ↑ „LIST OF CITIZENS OF NIŠ KILLED DURING THE NATO AGRESSION AGAINST YUGOSLAVIA”. Архивирано из оригинала на датум 19. septembar 2012. Приступљено 18. septembar 2014. 
  12. ↑ „Izveštaj Hjuman Rajts Voča”. Hrw.org. Приступљено 16. 2. 2012. 
  13. ↑ „Europe | Ex-PM testifies on Nato strikes”. BBC News. 26. 1. 2004. Приступљено 16. 2. 2012. 
  14. ↑ „Humanitarian Bombers in Court”. Natosued.org. Приступљено 16. 2. 2012. 
  15. ↑ „Bler odgovoran za kasetne bombe”. Arhiva.srbija.gov.rs. Приступљено 16. 2. 2012. 
  16. ↑ „THE CRISIS IN KOSOVO”. HRW. Приступљено 10. 9. 2015. 
  17. ↑ „NATO/FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIACOLLATERAL DAMAGE OR UNLAWFUL KILLINGS?”. Amnesti internašonal. Приступљено 10. 9. 2015. 
  18. ↑ „Otac Gojko Perović: Kosovski zavjet”. In4s.net. Приступљено 16. 2. 2012. 
  19. ↑ „RTS: Niš čisti kasetne bombe”. Rts.rs. 24. 5. 2009. Приступљено 16. 2. 2012. 
  20. ↑ „Niš: Razminiranje kasetnih bombi”. B92.net. 2022-05-03. 

Izvori

Spoljašnje veze

Преузето из „https://vojnaenciklopedija.com//index.php?title=Bombardovanje_Niša_kasetnim_bombama&oldid=49533”