Шаблон:Ваздухопловномедицински институт

Назив	Ваздухопловномедицински институт.
Основан	11. новембар 1945
Земља
Управник	пуковник др Мирослав Павловић
Седиште	Београд (Србија)
Адреса	Црнотравска бб
Напомена	1999. мења назив у Институт за ваздухопловну медицину (ИВМ) ВМА, који му је враћен (ВМИ) 15. фебруара 2010.

Ваздухопловномедицински институт (ВМИ), је специјализована здравствена, образовна и научна институција Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, одговорна за развој ваздухопловне медицине у свим њеним видовима, школовање кадрова у области ваздухопловне медицине, здравствену селекцију цивилних и војних латача и падобранаца и организацију и спровођење специфичних мера превентивномедицинске заштите у јединицама Ваздухопловства Војске Србије (а до њеног распада и Југославије). По својим стручним могућностима, дијагностичкој опреми и смештајним капацитетима, ВМИ се сврстава међу најразвијеније установе тог типа у свету .^[1]

Услови за настанак ВМИ

Зграда у улици др. Петра Марковић 4 у Земуну у којој је 1945. основан ВМИ

Прва комисија за летаче (ЛЛК која је касније прераста у ВЛКЛ), са правом самосталног одлучивања и доношења одлука о здравственој способности летача за обављање летачке професије, основана је 1945. и једно време је радила у Земуну у згради Команде ЈРВ.

Од новембра 1944. до марта 1945. формира се Југословенско ратно ваздухопловство (ЈРВ) са две дивизије које су у свом саставу имале по три пука. Њихово формирање прати и развој санитетске службе ЈРВ, које се у почетку развија по узору на руско ваздухопловство, на шта је утицао значајан допринос Русије у почетном периоду његовог настанка и развоја.

При команди Ратног ваздухопловства с пролећа 1945. формира се прва санитетска служба ЈРВ која између осталог има и задатак да обавља избор кандидата за летачку обуку али и да врши здравствени надзор над обученим летачима и даје мишљење о њиховој здравственој способности за летење.

За потребе летачких јединица на аеродромима ЈРВ формрају се прве летачке амбуланте, чији је основни задатак био обезбеђење летења и лечење оболелих пилота и осталог особља, па су оне за ту намену у свом саставу имале и стационар са по 30 лежаја. Особље ових амбуланти било је недовољно обучено из области Ваздухопловне медицине, те се њихов рад углавном сводио на дежурство у време летења и пружање прве помоћи у случају удеса ваздухоплова.

Новембра месеца 1945. са радом почиње и прва комисија за летаче (ЛЛК која касније прераста у ВЛКЛ), са правом самосталног одлучивања и доношења одлука о здравственој способности летача за обављање летачке професије. Први председник комисије био је пуковник др Виктор Ђаков, а комисија је радила у Земуну у згради Команде ЈРВ. У свом саставу ова комисија имала је лекаре следећих специјалности;

хирурга,
интернисту,
неуропсихијатра и психометристу,
оториноларинголога,
офталмолога.

За потребе летачких јединица на аеродромима ЈРВ формиране су прве летачке амбуланте, чији је основни задатак био обезбеђење летења и лечење оболелих пилота и осталог летачког и нелетачког особља. За ту намену новоформиране аеродромске амбуланте у свом саставу имале су и стационар са по 30 лежаја. Особље ових амбуланти било је недовољно обучено из области Ваздухопловне медицине, те се њихов рад углавном сводио на дежурство у време летења и пружање прве помоћи у случају удеса ваздухоплова.

Недовољан број и ниска стручност обучених лекара за рад у области Ваздухопловне медицине, као и све већа потреба за квалитетнијом селекцијом летача захтевала је оснивање једне специјализоване установе, по угледу на установе тога типа које су већ постојале у ваздухопловствима многих земаља света. Тако је у ЈРВ настала идеја за оснивањем Ваздухопловномедицинског инситута.

Први кораци

Датотека:Лого ВМИ.JPG

Лого ВМИ у бившој СФРЈ

Ваздухопловномедицинског института (ВМИ) је основан 11. новембар 1945. у Земуну у улици Соње Маринковић бр. 4. За првог начелника ВМИ постављен је капетан др Бранислав Остојић.

Ваздухопловно медицински институт је у почетку био мала специјализована болница намењена оболелим и повређеним пилотима, која 1946. године почиње са селекцијом летача. У почетку свог рада институт је више личио на болницу, која је у свом саставу имала;

хируршко,
интерно,
неуролошко
очно и ушно одељење,
кабинете за рендгенологију и
клиничку лабораторију.

У две операционе сале, које су биле у саставу ВМИ рађене су операције из области хирурургије, оториноларингфологије и офталмологије, а институт је располагао са 36 постеља.

Развој у научно-наставној области

Нагли развој ваздухопловства условио је да 1947. Институт добије и облик научне установе јер започиње са истраживањима из области ваздухопловне медицине. Укидају се болничка одељења и формирају кабинети и оснива се прва психофизиолошка лабораторија са кабинетом за електроенцефалографију.

У институту се образује и прва библиотека која је стално обогаћивана новом литературом из области ваздухопловне медицине,. ВМИ 1948. покреће и часопис Гласник ваздухопловне медицине, који излази све до 1952. када се због недостатака новца престаје његово даље објавњивање.

У 1949. ВМИ формира прву лабораторију за авиофизиологију ради испитивања утицаја висине и лабораторију за авиохигијену која се бави проблематиком исхране летача, заштитне летачке опреме и штетним факторима летења.

Године 1949. у Ваздухопловно медицинском институту у Земуну организују се први курсеви за обуку лекара из области Ваздухопловне медицине и психологије, а трупне јединице ЈРВ се попуњавују школованим лекарима и медицинским техничарима.

Током 1954. институт започиње и са првом обуком летача из ваздухопловне медицине и психологије и физиолошком тренажом која се састојала из теоретске наставе и практичног дела који је спровођен у барокомори, на избацивом седишту, а касније и на центрифуги и уређају за демонстрацију илизија у току лета. Те године купљена је и прва клима барокомора и тренажер са избацивим седиштем.

До 1955. особље (ВМИ) се усавршавало у европским земљама и Сједињеним америчким државама, а нешто касније и у Совјетском Савезу. Исте године почиње и примена савремене физиолошке тренаже за летаче, на основу искустава стечених у САД и СССР., а формира се и прва фарма са експерименталним животињама намењена фундаменталним истраживањима.

Један број лекара паралелно са стручним усавршавањем у убласти Ваздухопловне медицине, завршава пилотску и падобранску обукеу и добија звање пилота (др. Ј. Зупанц, др М. Јањушевић, др Шундрић ....) и звање падобранца (др М. Петровић-Бомба, др Милорад Димић, др М. Ђорђевић, др Слободан Андрејић, .....), што је допринело њиховом квалитетнијем раду у области Ваздухопловне медицине.

Опрема

Следи набавка за оно време савремене опрема;

1964. опреме за мерење радарског зрачења,
1967. уређаја за регистровање централне и периферне реографије,
1971. уређаја за континуирано региостровање ЕКГ у току летења и падобранских скокова,
1975, лабораторије за анлизу људског гласа и говора,
1978. двокраке центрифуге,
1985. уређаја за демонстрацију просторне дезоријентације,
1997. хипербарична комора

Од 1964. ВМИ поред праћења здравственог стања летача преузима и контролу и праћење здравственог стања људства изложеног радарском зрачењу.

Године 1988. ВМИ се сели у Батајницу у нови објекат у оквиру Војне болнице "Батајница". Смештајем, опремом и стручним могућностима убраја се међу најразвијеније установе у свету, које се у то време баве ваздухопловном медицином.

ВМИ - наставна база ВМА

У оквиру Војномедицинске академије, 1981. са установљењем специјализације Ваздухопловне медицине (званично признате специјализације од стране Министарства здравља у трајању од три године), ВМИ постаје и наставна база Војномедицинске академије за реализацију школовања свих профила лекара у области Ваздухопловне медицине.

Захваљујући наставничком кадру ВМИ 24. октобра 1983. ЈАТ и Ратно ваздухопловство и ПВО Југославије добили су прву генерацију дипломираних специјалиста Ваздухопловне медицине, коју су чинили војни и цивилни лекари из:

Србије Прва генерација специјалиста ваздухопловне медицине у Југославији

др Милорад Димић, РВ и ПВО аеродром Ниш,
др Павле Остојић, ВМИ Земун,
др Миодраг Јањушевић, ВМИ Земун,
† др Вукашин Гојковић, ВМИ Земун,
др Љиљана Стијовић, Диспанзер ЈАТ-а Београд

Хрватске

др Владимир Плетикапић, РВ и ПВО аеродром Загреб,
др Зоран Лолић, РВ и ПВО ВВА аеродром Задар,

Босне и Херцеговина

др Никола Бјеговић, РВ и ПВО аеродром Бихаћ,
др Фејсал Борић, РВ и ПВО аеродром Мостар,

Македоније

др Борис Арсов, РВ и ПВО аеродром Петровац (Скопље),

Реорганизације ВМИ

Од 1999. — 2010. ВМИ је био у саставу ВМА

У току НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. у више наврата бомбардован је аеродром Батајница. У једном од тих бомбардовања оштећена је и зграда ВМИ, што је захтевало измештање института у нове просторе.

ВМИ је једним делом остао на аеродрому Батајница а већим делом је измешта у простор ВМА, када је дошло и до његове реорганизације, и промене назива у Институт за ваздухопловну медицину (ИВМ) ВМА. .^[2] Тада је интегрисан у састав Сектора за превентивну медину Војномедицинске академије ^[3]

Институт је 15. фебруара 2010. поново реорганизован и поново враћен у састав Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, под старим називом - Ваздухопловномедицински институт.

Од 18. јуна 2007. године ВМИ је одлуком Директората цивилног ваздухопловства, Aero Medical Center број 001, једина медицинска институција у Србији која има овлашћење за издавање уверења након обављених лекарских прегледа овлашћеног ваздухопловног особља по S-JAR-FCL-3-лицинеци (енгл. Joint Aviation Requirements-Flight Crew Licencing).^[4]

Начелници ВМИ

У дугогодишњој историји ВМИ на његовом челу су били бројни еминентни стручњаци, професори и доктори медицинских наука, магистри и врхунски специјалисти у области ваздухопловне медиицине;

др Бранислав Остојић
др Виктор Ђаков
др Алфред Најфелд
др Радомир Рајшић
Датотека:Vmi cir.JPG
Организациона структура ВМИ од 15. фебруара 2010
др Младен Ившић
др Марко Јањић
др Станко Плевник
др Антун Ришави
др Стјепан Јанеш
др Алдександар Радовић
др Војислав Богдановић
др Миодраг Јањушевић
др Милорад Дамњановић
др Слободан Рудњанин
др Миле Пребоч
др Мирослав Павловић

Улога и задаци

Улога

Селекција летача, физиолошка тренажа летача
Периодични (редовни и ванредни) прегледи/оцењивање војних и цивилних летача, падобранаца и контролора летења
Настава из области ваздухопловне медицине (теоријска и практична), научноистраживачки рад
Развој и периодични (редовни и ванредни) прегледи заштитне опреме и средстава за летаче
Координација и развој ваздухопловномедицинских правилника
Унапређење летачке безбедности, преко испитивања ваздухопловних удеса и предлагања заштитних мера
Ваздухопловномедицинска подршка страних армија
Стална медицинска спремност за трансформацију, ратну медицинску установу у случају рата.^[5]

Задаци

Селекција и редовни и ванредни прегледи за војне пилоте са доношењем оцене по критеријумима I, II и III
Селекција и редовни и ванредни прегледи цивилних летача са доношењем оцене по критеријумима I, II, JAA (енгл. Joint Aviation Authorities) и FAA (енгл. Federal Aviation Administration - USA) за летачку дозволу
Консултативни и конзилијарни специјалистички прегледи ваздухопловног и неваздухоплопвног особља
Систематски прегледи и оцена здравствене способности за рад
Терапија кисеоником под притиском у хипербаричној комори
Ваздухопловно-физиолошке услуге
Функционална испитивања у условима летења
Физиолошка тренажа (теоријска и практична настава)
Испитивање заштитне летачке опреме
Специјализација и курсеви из ваздухопловне медицине
Консалтинг из области ваздухопловне медицине

Галерија

Декомпресија у хипобаричној комори ВМИ
Centrifuga VMI Bgd.jpg

Пилотска центрифуга у ВМИ, (комбинована гравитационо-висинска лабораторија)
HBOT je završena.jpg

Хипербарична барокомора
Физиолошка тренажа у барокомори ВМИ

IMG 0501.JPG

Лауреати ВМИ - акад. проф. др Р. Дебијађи, проф. др А. Радовић, проф. др С. Џелајлија, проф. др Ј. Давидовић
IMG 0608.JPG

40. годишњица ВМИ (јубиларна коверта)
Конгрес Вазд.мед.у Југославији.JPG

Конгрес Вазд. мед. у Југославији (јубиларна дописница)
Прва генерација спец. Вазд. медицине са, члановима испитне комисије

Види још

Извори

↑ Ваздухопловномедицински институт (ВМИ) на сајту; Војске Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2011)
↑ „Институт за ваздухопловну медицину (ИВМ) ВМА”. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2009. Приступљено 24. 04. 2009.
↑ „Сектор за превентивну медину Војномедицинске академије”. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2011. Приступљено 14. 11. 2011.
↑ Ваздухопловномедицински институт (ВМИ), на сајту Војске Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2011)
↑ „Институт за ваздухопловну медицину ВМА Београд”. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2009. Приступљено 24. 04. 2009.

Библиографија

Слободан Рудњанин, ВМА, Институт за ваздухопловну медицину, Београд, Војносанитетски преглед вол.64 бр.12
Рудњанин С, Дебијађи Р. Ваздухопловна медицина у Југославији после Другог светског рата. Војносанитетски преглед. 2003; 60 (4) :501-508.
Др С. Џелајлија, Развој санитетске службе РВ и ПВО у послератном периоду, 6. Симпозијум Ваздухопловне мед., Земун,1985.
Јован М. Давидовић Какао је човек полетео (истине и бајке о летењу). Издавач аутор, Београд, 2008.