|
|
EXPAL BME-330 je kasetna avio bomba španske proizvodnje, razvijena u firmi Expal Explosivos SA, Vitoria. Postoji više varijanti ovih bombi i to: EXPAL BME 330 A, EXPAL BME 330 AR, EXPAL BME 330 AT i EXPAL BME 330, o tome će više biti reči u ostatku teksta.
Opis
EKSPAL BME 330 je kasetna bomba španske proizvodnje opremljena kočionim padobranom. Projektovane su još 1970-ih, a proizvodnja je počela 1980-ih godina. Avioni koji su opremljeni da nose ovu kasetnu bombu su: VA-1 Matador, EAV-8B Harrier II, F-5 Freedom Fighter i F-18.
EXPAL BME-330 A
EXPAL BME-330 A je kasetna avio-bomba, mase 330 kg i sadrži 180 bombica. Nakon odbacivanja avio-bombe sa aviona, bombice se izbacuju pod dejstvom gasova. Svaka bombica ima inercijalni sigurnosni uređaj sa satnim mehanizmom i padobran.
BME-330 AR
BME-330 AR sastoji se od tri glavna dela:
- - prvi čini cilindrično telo za smeštaj 28 kom submunicije (8 kom za uništavanje poletno sletnih staza i 20 bombica naknadnog vremenskog dejstva);
- - drugi deo čini četvorokraki repni stabilizator spojen zavrtnjima za zadnji deo tela bombe, a u unutrašnjosti stabilizatora su smeštena dva padobrana (prvi usporavajući sa sigurnosnim uređajem i drugi za kočenje i stabilizaciju bombe);
- - treći deo čini prednja aerodinamička kapa spojena zavrtnjima za prednji deo tela bombe, a u unutrašnjosti se nalazi blok elektronike.
Posle odbacivanja bombe izvlače se osigurači, blok elektronike počinje da radi i izvlači se sigurnosni padobran koji povlači glavni kočeći padobran. Nakon raspršivanja submunicije otvaraju se padobrani za stabilizaciju iste i za zauzimanje pravilnog položaja dejstva...
Minimalna visina odbacivanja je 30 m.
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
M93 Hornet mina je (WAM - Wide Area Munition) pametna, autonomna protivtenkovska municija, dizajnirana da uništi oklopna borbena vozila na udaljenosti do 100 m. Ova mina koristi akustičke i seizmičke senzore u svojoj da detektuju, prate i klasifikuju potencijalne ciljeve, a zatim lansira municiju na svoj odabrani cilj. Jednom kada otkrije cilj, ona ispaljuje eksplozivno formiran kumulativni mlaz (EFP). Namena ovih mina je uništavanje tenkova kao i lako oklopljena vozila. Dizajniran je da ima smrtonosni radijus od 100 metara, u krugu 360 stepeni i da bude potpuno autonomna u ciljanju svoje mete.
Opis
M93 Hornet se razvijao u četiri faze:
- 1) HE-Hornet je osnovna faza namenjena za ručno postavljanje. U ovoj fazi mine ne mogu da se neutralizuju. Mina se sama uništava nakon isteka unapred određenog perioda borbenog rada (4 sata, 48 sati, 5 dana, 15 dana, 30 dana).
- 2) HE-Hornet PIP # 1 takođe i ova verzija se postavlja ručno sa time što je ovo poboljšana verzija koja može daljinskim putem da se upravlja, uključivanjem / isključivanjem i ponovnim postavljanjem po potrebi, i to sve se vrše preko kontrolne table. Samouništava se nakon određenog perioda borbenog rada kao i prethodna verzija ili po naredbi operatera.
- 3) HE-Hornet PIP # 2 je sa poboljšanom sposobnošću za mogućnost uništenja borbenih vozila sa točkovima pa i guseničare kao i poboljšani otpor na ometanje signala to jest protiv kontramere da je neko ne bi deaktivirao, kao i po svojoj osetljivosti na ljudsko prisustvo (jako osetljivi senzori) i
- 4) DA-Hornet se do mesta instalacije isporučuje avionom, raketama, helikopterom, vazdušnim sistemom VOLCANO, zemaljskim sistemom VOLCANO. Prebacuje se u borbeni ili bezbedan položaj, samouništavajući se sa zemaljske ili vazdušne komandne table....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
- 624 — Мухамедови следбеници победили су Курејшије из Мека у пресудној бици на Бедру.
- 1325 — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астечког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико.
- 1567 — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста.
- 1809 — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV.
- 1848 — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав.
- 1865 — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији.
- 1881 — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“.
- 1920 — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике.
- 1938 — Трећи Рајх анектирао Аустрију, догађај који је познат под називом Аншлус.
- 1946 — Припадници ОЗНЕ ухапсили су четничког вођу у Другом светском рату Драгољуба Михаиловића.
- 1996 — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство.
- 1999 — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије.
- 2001 — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду.
- 2002 — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе.
- 2006 — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.
- 2021 — Нарко картели: Четворица полицајаца је убијено у пуцњави наоружаних нападача у мексичкој држави Закатекас.
12. март | 13. март | 14. март
|
|
