Vojna Enciklopedija:Транскрипција

За друге употребе, погледајте Transkripcija (вишезначна одредница).

Део области
Превођење
Типови
Легално Књижевно Библија Куран Језичка валидација Медицинско Регулаторно Техничко Интерпретација реч-за-реч vs. Смисао-за-смисао
Теорије
Традуктологија Скопова теорија Пројекат превођења Критика превођења Динамичка и формална једнакост Компаративна лингвистика
Технологије
ЦАТ Машинско превођење Мобилно превођење Дуплирање Титловање Накнадно едитовање Мултимедијално превођење
Локализација
Глокализација Интернационализација и локализација Језичка локализација Локализација видео игре Дупла локализација
Институције
Асоцијације Награде Организације школа
Повезане теме
Транскрипција Транслитерација (или пресловљавање) Услуга видео превођења (УВП) Телефонско интерпретирање Језичка баријера Фанатично превођење Фансаб Фандаб Превођење књига и часописа Превођење Библије на тражени језик Преведене књиге Преводиоци

Transkripcija u lingvistici predstavlja prenošenje zvukova iz jednog jezika u drugi pisanim simbolima. Promena sistema zapisa je preslovljavanje. To je ustvari prilagođeno pisanje izraza stranih jeziku u koji se transkribuje. U savremenoj lingvistici, razlikuju se dva načina transkripcije — glasovna i pravopisna. Glasovna predstavlja prenos glasovima jezika u koji se transkribuje najsličnijim onima u jeziku iz koga se transkribuje. Pravopisna predstavlja prenos prema prethodno određenim transkripcionim pravilima i najvećim delom je zasnovana na prvoj.

Istorija

U pisanju tuđih vlastitih imena i izraza u standardnom srpskom jeziku primenjuju se dva postupka — prilagođeno (primenjivo i u ćirilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenjivo samo u latinici). Iako su u današnjoj normi oba postupka primenjiva, pa čak i izvorno pisanje produkata popularne kulture (nazivi muzičkih grupa, pesama, filmova) u ćirilici, u prošlosti to nije bio slučaj.

Smišljajući prvo pismo za slovenske jezike (glagoljicu oko 863), Ćirilo i Metodije su pritom prilagođeno pisali grčka imena (preteča pravopisne transkripcije). Sem što u glagoljici ne postoje ekvivalenti slova teta, |psi i ksi, oni su stvorili praksu deklinacionog prolagođavanja klasičnih naziva. Tako, na primer, oni za Slovene nisu bili Kirilos i Metodios (prema грч. Κύριλλος και Μεθόδιος), већ Ћирил и Методиј (за јужне), односно Кирил и Мефодиј (за остале).

Ипак, стварањем ћирилице дошло је и до увођења облика у коме су грчке графије дословно преношене. Тако су и они постали стсл. Kѷrillъ i Meѳodїi (са ћириличкима ижицом и фитом, еквивалентима грчког ипсилон и тета, односно словенских и и т/ф). Стари писари су овај графемски пренос доста примењивали, али није био стран ни фонетски запис. Ипак, сви су пратили Ћирилово начело у вези са наставцима. Штошта, оно је касније проширено, па отуда и облици Ћирило и Методије.

Стварањем националних ћирилица, нестала је могућност дословног писања имена из грчког и словенских ћириличких језика. Тиме је прилагођено писање постало опште правило ћириличких правописа. У латиничким правописима, напротив, доминантно је изворно писање имена из других језика који користе исто писмо. У српској двоазбучној пракси, прилагођавање је широко распрострањено и у латиници, док је навод изворног назива у загради, подбелешкама (фуснотама) или индексима увек отворена могућност. Ако се аутор из неког разлога одлучи за изворно записивање и у ћириличком тексту, и то је правописно коректно.

Врсте преноса

Главни чланци: гласовна транскрипција и правописна транскрипција

У стандардне шеме транскрипције за лингвистичке потребе спада Међународни фонетски алфабет (МФА, ИПА) и његов ASCII еквивалент Фонетски алфабет метода процене говора (САМПА). Они служе у сврху гласовне (фонетске) транскрипције, којом се настоји записивање назива симболима циљног језика са најсличнијом гласовном вредношћу. Пример за то јесте реч итал. pizza. Гласовна транскрипција овде занемарује изворни запис, те се у потпуности ослања на изговор речи — /pitsa/. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис пица — п /p/, i /i/, c /ts/, a /a/.

У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент. Пример би била Кинескиња Циси (кин. 慈禧, Cíxǐ), glasovno predstavljena kao /tsʰiɕi/. У њеном имену јавља се безвучни меки фрикатив /ɕ/. Како тај глас не постоји у српском језику, требало би узети њему најсличнији, дакле /ʃ/ (дотични несрпски глас може бити и /ʃʲ/).

Да транскрипција ипак није Циши, већ Циси, одређује правопис. Таква транскрипција, без обзира на то да ли се поклапа са фонетском или не, назива се правописном (ортографском). Правопис језика у који се транскрибује садржи тачно одређена правила, тј. упуства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на изговору, већ у потпуности или делимично на писму. На пример, у Правопису српскога језика из 2010. године пише да се немачко ch преноси као х, а француско као ш, без претераног помињања фонетског записа.

Неправилности

Правиписно одређивање преноса речи понекад се разликује у односу на фонетски пренос, иако измењени глас постоји у српском језику. Такве неправилности често су настале кроз историју или на неки други дуготрајан начин. Пример за то било би преношење руског слова ч са изговором /t͡ɕ/ према писму, иако је тај глас у потпуности остварен читањем српског слова ћ. Други пример је и транскрипција јапанског језика, чије се /dz/ преноси као з уместо дз, /tɕ/ као ч уместо ћ, а /dʑ/ i /ʑ/ као џ уместо ђ и ж.

Изузеци при транскрипцији, који се представљају као укорењене речи, постоје. Примери јесу неформални поздрав ћао и амерички произвођач аутомобила Шевролет. Према правилима транскрипције са италијанског језика, заснованог на изговору /tʃaːo/, потпуни пренос био би чао. Како је оцењено да је ћао /tɕao/ транскрипција која се увелико користи, она је означена као изузетак. Исти случај је и са Шевролетом /ʃevrolet/, koji bi po pravilima, ali i prema francuskom izgovoru /ʃɛvʁole/, требало да буде Шевроле /ʃevrole/.

Међујезички пример

У овој табели налази се пример гласовне транскрипције имена бившег руског председника познатог на српском као Борис Јељцин, са прихваћеним хибридним формама у различитим језицима. Име Борис није само транскрипција, већ додатно и пресловљавање.

Руски језик	Boris Nikolaevič Elьcin
Транслит. ИСО 9	Boris Nikolaevič Elʹcin
Школска транслит.	Boris Nikolaevič Elʼcin
МФА транскрипција	[bɐˈɾʲis nʲɪkɐˈɫajɪvʲɪt͡ɕ ˈjelʲʦɨn]
Српски језик	Boris Nikolajevič Jeljcin
Енглески језик	Boris Nikolayevich Yeltsin
Француски језик	Boris Nikolaïevitch Ieltsine
Немачки језик	Boris Nikolajewitsch Jelzin
Пољски језик	Borys Nikołajewicz Jelcyn
Grčki jezik	Μπορίς Νικολάγιεβιτς Γιέλτσιν
Arapski jezik	بوريس نيكولايفيتش يلتسين
Kineski jezik	鮑里斯·尼古拉耶維奇·葉利欽
Japanski jezik	ボリス・ニコラエヴィチ・エリツィン
Korejski jezik	보리스 니콜라예비치 옐친
Gruzijski jezik	ბორის ნიქოლაევიჩ ელცინი
Jermenski jezik	Բորիս նիկոլաեվիչ Ելցին
Hindi indijski	बोरिस निकोलयविच येल्तसिन

Literatura

• Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Prilagođeno pisanje imena iz stranih jezika (transkripcija)”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. стр. 171. ISBN 978-86-7946-079-0.