|
|
ЦБ-470 - Јужноафричка касетна бомба са фрагментацијом за борбу против живе силе. Унутар ЦБ 470 им 40 подмуницијских касетних бомбица које су тешке свака са по 6,3 кг, где свака садржи 1,4 кг експлозива (мешавина ТНТ-а и хексогена). Након пада на земљу, пројектили се одбијају од земље и уздижу се на висину од 1,6 метара и експлодирају на тој висини.
ЦБ 470 контејнер може да са отвори на висинама од 30 до 300 м, и брзином авиона од 700 до 1000 км/х. Када се отвара контејнер на висини од 30 м, брзином авиона од 1000 км/х, онда се касетне бомбице расипају по површини од 70 x 250 м. ЦБ 470 носе авиони Импала Мк II, Цхеетах C/Д и Мираж Ф1АЗ.
Опис
ЦБ-470 касетна авио бомба је развијена у јужноафричкој републици у фирми Армсцор, Преториа. Интересантно је то да се мала бомбица Алфа развијала у Родезији 1970-их. Када је Родезија постала Зимбабве, дизајнери су се преселили у Јужну Африку и створили су касетну бомбу ЦБ-470 где сада она користи постојећу Алфа бомбицу и она се извозила у Ирак 1980-их година, а можда и у друге државе.
Тело касетна авио-бомба ЦБ-470 отвара се као по шаховском распореду, и подсећа на француску бомбу Белугу те је највероватније копија те бомбе јер је и сам развој ове бомбе везан за исту. У касети је смештено 40 радијално распоређених бомбица сферног облика, које се избацују 0,8 сек после одбацивања бомбе из авиона. Касетне бомбице се избацују различитом брзином од 2-12 м/с. Мале сферичне бомбице имају временски упаљач који се иницира ударом у тло и бомбице детонирају 3-5 м изнад земље.
Дејством фрагмената наносе се губици живој сили. Бомбица је позната под називом АЛПХА. После удара у тло (након 0,65 сек) бомбице детонирају и фрагменти се растурају брзином између 1.200-1.300 м/с. Детонација варира од 3-5 м висине, зависно од врсте тла. Дејством једног контејнера прекрива се површина ширине 70 м и дужине 250 м (око 17.500 м²). Више контејнера могу да прекрију већу област (нпр. 8 ЦБ-470 авио-бомби прекрива област од 54.000 м²). Одбацивање ЦБ-470 врши се при брзинама 1.000 км/х на висини од 30 м. Свака бомбица је направљена од пресованог челика прекривена танким гуменим слојем....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
Графитна бомба (позната и као замрачујућа бомба (енгл. Blackout Bomb)) je nesmrtonosno oružje koje se upotrebljava za onesposobljavanje protivničkog elektro-energetskog sistema.
Grafitna bomba BLU-114/B je jedna od retkih kasetnih bombi koja je izuzeta iz konvencije o zabrani kasetne municije. Kao što se zna konvencija je doneta zbog velikog stradanja civila od kasetnih bombi, dok ova bomba nije opasna po ljudski život, ali može veliku štetu da nanese elekto postrojenjima zašta je i namenjena.
Grafitna bomba funkcioniše tako što iznad električnih vodova raspršuje oblak izuzetno finih grafitnih vlakana koji u dodiru sa naponskim kablovima izazivaju kratak spoj i prekid u snabdevanju električnom energijom. Ona ne uništava elektro-instalacije, već samo privremeno onesposobljava napajanje električnom energijom zbog čega je idelna za vazdušne operacije nakon kojih sledi kopnena kampanja zato što oslobađa okupacione snage složenih radova na rekonstrukciji elektro-energetskog sistema.
Grafitne bombe proizvode dejstvo samo na naponskim kablovima koji nemaju izolaciju.
Ovde treba pomenuti da kasetne bombice BLU-114/B su smeštene u kasetne dispenzere SUU-65/B ili SUU-66/B, i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih BLU-114/B iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte.
Ovde još treba pomenuti da sistemi koji imaju grafitne bombe su: CBU-94/B; CBU-102/B; CBU-116/B CBU-118/B; AGM-154A; "Kit-2" Tomahawk i drugi....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
- 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
- 4. март —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
- 24. фебруар —
- 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
|
|
|
- 45. п. н. е. — Јулије Цезар је у бици код Мунде нанео тежак пораз војсци помпејеваца Тита Лабијена, Публија Ација Вара и Гнеја Помпеја Млађег .
- 1190 — У Јорку у Енглеској масакрирано је више од 500 Јевреја.
- 1526 — Француски краљ Франсоа I ослобођен је из ропства.
- 1861 — Парламент уједињене Италије прогласио је краљевину, а Виторија Емануела II краљем Италије.
- 1944 — Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело је савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату.
- 1945 — Лудендорфов мост у Ремагену се срушио десет дана пошто су га заузели Американци.
- 1958 — Из Кејп Каневерала САД су лансирале у орбиту око Земље „Вангард I“, други амерички сателит.
- 1968 — Испред америчке амбасаде у Лондону избио је сукоб између полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено је 300 демонстраната, а 90 полицајаца је повређено.
- 1973 — Камбоџански ваздухопловни официр је украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол је остао жив, али је погинуло најмање 20 људи.
- 1992 — Експлозија аутомобила-бомбе разнела је зграду израелске амбасаде у Буенос Ајресу. Погинуло је 29 људи, а рањено 252.
- 1995 — Војска Азербејџана је, након жестоких борби, угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Хејдара Алијева предводио је заменик министра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.
- 2002 — Петоро људи је убијено, а 45 рањено када су двојица нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и рањених били су странци.
- 2003 — У 13-минутном говору из Беле куће председник САД Џорџ Буш поставио је ултиматум ирачком председнику Садаму Хусеину да у року од 48 сати напусти Ирак са својим синовима или ће се суочити са ратом.
- 2004 — На Косову избиле масовне демонстрације Албанаца, поводом утапања двојице албанских дечака у реци Ибар, код села Чабра, које су потом прерасле у дводневно насиље током којег је 19 лица убијено (11 Албанаца и осам Срба) а повређено више од 900 особа, међу којима су и припадници међународне и косовске полиције. Уништено је или оштећено око 800 кућа на Косову, 29 цркава и манастира, а више стотина Срба је напустило своје домове. Због напада на српске енклаве у градовима у Србији избили протести више хиљада људи, а у центру Београда и Ниша запаљене су џамије.
16. март | 17 . март | 18. март
|
|
