Izvor: Vojna Enciklopedija
Pređi na navigaciju
Pređi na pretragu
|
|
CBU-24 je nevođena avio kasetna bomba i namenjena je za dejstvo po živoj sili i lako oklopljenoj tehnici. Napravljena je u Sjedinjenim Američkim Državama 1950-ih i 1960-ih. Pošto je oružje bez upravljanja, CBU-24 može da nosi i da baci bilo koji avion koji može da nosi standardne "glupe" bombe.
Kasetna bomba CBU-24 sastoji se od kasetnog dispenzera ili lakše za razumevanje kontejnera pod nazivom SUU-30 koji može da ponese 665 komada submunicije ili malih bombica BLU-26 ili BLU-36 fragmentacione. Jednom kada avion izbaci kontejner CBU-24, on se otvara u letu i iz njega izleće pojedinačna podmunicija to jest bombice koje se razbacuju ih po velikom području.
Svaka municija je dizajnirana da detonira i ošteti ili uništi ciljeve eksplozivnim, lii fragmentacionim efektima. Dok većina bombica BLU-26 eksplodira pri udaru o tlo, ipak oni se mogu takođe podesiti i na odloženo dejstvo ili odloženu detonaciju u nekom određenom periodu. BLU-36 podmunicija ima vremenski upaljač to jest ima određeno vremensko kašnjenje detonacije nakon pada na zemlju.
Funkcija vremenskog kašnjenja podmunicije je osmišljena tako da nastavi da onemogućava neprijatelja još neko vreme nakon početnog napada i da spreči čišćenje i operaciju popravke piste i prilasku radi popravke avionima ili vozilima koji su se za vreme napada zatekli na pisti....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
 Najveći broj kasetnih bombi bačenih na Niš, pao je na ovaj prostor Niškog aerodroma; hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161. vb i 119. CBU-87 CEM (енгл. Cluster Bomb Unit-87 Combined Effects Munition - kasetna bomba tip 87, municija sa kombinovanim efektima) je kasetna bomba koju koristi Ratno vazduhoplovstvo SAD.
CBU-87 su razvile kompanije енгл. Aerojet General i engl. Honeywell. Uvedena je u operativnu upotrebu 1986. godine, kao zamena za ranije tipove kasetnih bombi koji su korišćeni tokom Vijetnamskog rata. Kada se koristi CBU-87 zajedno sa sistemom korigovanja vetra za usmeravanje municije, onda to oružje postaje daleko preciznije i njegova unapređena verzija ima oznaku CBU-103.
Postoje više varijanti CBU-87, kao na primer CBU-87/B; CBU-87A/B; CBU-87B/B kao i varijanta CBU-87T, ova zadnja varijanta služi za vežbu i testiranje bombe. Ovde u tekstu će se generalno govoriti o kasetnoj bombi CBU-87, bez mnogo objašnjenja šta koja varijanta znači. Samo još da napomenem da je u varijantama jako mala razlika te je bespredmetno ih detaljno objašnjavati. Samo ukratko da objasnim, jedna od tih varijanti ima pojačano fragmentaciono dejstvo bombe namenjeno prevashodno za dejstvo po živoj sili. Druga varijanta ima pojačan kumulativni mlaz i namenjena je prevashodno za uništavanje lako oklopljenih vozila, pa i žive sile ako se nađu u blizini. A treća varijanta je neka kombinacija prve dve varijanta sa dodatkom smeše belog fosfora ili cirkonijuma u eksploziv u korelaciji eksploziva ciklotola 70% i cirkonijuma 30%. Ta bombica je prevashodno namenjena da zapali (zbog belog fosfora, napalma ili cirkonijuma) neka tehnička sredstva, kao što su kamioni, razna vojna vozila, šatore, pa i ako se bace u naseljena mesta može ogromnu štetu da prouzrokuje....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske.
- 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države.
- 4. mart —
- U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi.
- U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200.
- 24. februar —
- 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.
|
|
|
 Car Fjodor III Aleksejevič - 1676 — Fjodor III je postao car Rusije.
- 1814 — Francuska je porazila Rusiju i Prusku u bici kod Brijena.
- 1850 — Henri Klej je predstavio američkom Kongresu kompromis iz 1850.
- 1856 — Britanska kraljica Viktorija je ustanovila Viktorijin krst, najviše britansko vojno odlikovanje.
- 1861 — Kanzas je primljen u Uniju kao 34. američka savezna država.
- 1863 — Američka vojska je porazila Šošone u masakru na Medveđoj reci.
- 1889 — Austrougarski princ, prestolonaslednik Rudolf, jedini sin Franca Jozefa 1, nađen mrtav s ljubavnicom Marijom Večerom u dvorcu „Majerling“ kraj Beča.
- 1891 — Lilijuokalani je proglašena poslednjim vladarom i jedinom kraljicom Havaja.
- 1916 — Nemci u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.
- 1933 — Nemački predsednik Paul fon Hindenburg imenovao Adolfa Hitlera za nemačkog kancelara. Hitler zvanično stupio na dužnost dan kasnije, 30. januara.
- 1942 — Peru i Bolivija potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru okončali rat počet 1941. zbog sporne pogranične teritorije između dve zemlje u području amazonske džungle, ali sporno pitanje time nije rešeno.
- 1950 — Počela prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvanih rasističkom politikom Vlade Južne Afrike.
- 1963 — Francuska stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu.
- 1999 — Kontakt-grupa pozvala vlasti Srbije i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. februara pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.
- 2002 — Predsednik SAD Džordž Buš izjavio u Kongresu SAD da počinje rat protiv terorizma i upozorio da „Osovina zla“, koju čine Iran, Irak i Severna Koreja, preti miru u svetu.
- 2021 — Demonstracije: Najmanje 350 osoba je povređeno u sukobima policije i demonstranata u Tripoliju.
28. januar | 29. januar | 30. januar
|
|
