Феличе Орсини

Феличе Орсини

Орсо Теобалдо Феличе Орсини (Мелдола, 10. децембра 1819. – Париз, 13. марта 1858) био је италијански националистички револуционар и вођа Карбонара који је 1858. године покушао да изврши атентат на француског цара Наполеона III у догађају знаном као Орсинијева афера.

Велики поборник Ђузепе Мацинија, Орсини је учествовао у Првом италијанском рату за независност, након којега је служио као Мацинијијев агент у Швајцарској, Мађарској и Енглеској. Након храброг бега из аустријског затвора у Мантови 1855. године, Орсини одлази у Лондон где пише две књиге о својим подухватима – The Austrian Dungeons in Italy (1856) и Memoirs and Adventures of F. Orsini Written by Himself (1857). Оба издања била су популарна међу британским читаоцима. Орсини се 1857. одвојио од Мацинија и у стању психичке нестабилности, почео да планира атентат на Наполеона III, надајући се како ће царева смрт у Француској покренути револуцију која ће се даље проширити на Италију. Током вечери 14. јануара 1858, Орсини је с помоћницима бацио три бомбе на кочију Наполеона III и царице Евгеније, али атентат је био неуспешан; осморо људи је убијено, њих 148 је рањено, али цар и царица су прошли без озледа.

Орсини је убрзо ухапшен и гиљотиниран у Паризу 13. марта 1858. године. За собом је оставио тестамент и два писма адресирана Наполону III. Иронично, Наполеон III је недуго након Орсинијева погубљена одлучио да формално подржати уједињење Италије.