Šablon:Dogodilo se na današnji dan/10. januar

Gaj Julije Cezar

• 49. p. n. e. — Gaj Julije Cezar izgovorio „Kocka je bačena“ i prešao reku Rubikon, po jednoj varijanti današnja rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, granica između Italije i Galije, što je označilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva, počeo građanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvođenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije su ipak na kraju ubili Cezara.
• 1072 — Robert Guiscard osvaja Palermo na Siciliji za Normane.
• 1356 — Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine.
• 1430 — Burgundski vojvoda Filip Dobri ustanovio je Orden zlatnog runa, najprestižniji i najskuplji viteški red na svetu.
• 1475 — Stefan III iz Moldavije pobedio je Osmansko carstvo u bici kod Vasluja
• 1791 — U blizini Cincinnatija tokom severozapadnog indijanskog rata, počela je opsada Dunlapove stanice.
• 1882 — Počeo je Hercegovačko-bokeljski ustanak Srba i muslimana protiv Austrougarske. Narod, ionako opterećen nametima, bio je ogorčen uvođenjem zakona o vojnoj obavezi i mobilizacijom regruta. Ustanak, koji je potajno podržala Crna Gora, posle nekoliko meseci Austro-Ugarska je suzbila ustanak i zavela oštriji policijski režim u okupiranoj Bosni i Hercegovini.
• 1889 — Francuska uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.
• 1916 — Prvi svetski rat: U Erzurum ofanzivi, Rusija porazila Otomansko carstvo.
• 1920 —
  • U Ženevi izabrano veće Lige naroda koje su činili Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija. Kasnije članice Veća postale Nemačka i SSSR. Tvorac organizacije bio je američki predsednik Vudro Vilson, ali ideja je naišla na najveći otpor baš u SAD, koje nikada nisu pristupile Društvu, dok je SSSR to učinio tek 1934, pa je odsustvo tih velikih zemalja oslabilo njegovu snagu i učinilo ga neefikasnim, naročito u vreme italijanske agresije na Etiopiju i agresivne spoljne politike nacističke Nemačke uoči Drugog svetskog rata. Zbog političkog neuspeha Društvo naroda prestalo je da postoji 1939, mada je formalno ukinuta 1946, kada je u Londonu održana prva sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
  • Na snagu je stupio Versajski ugovor kojim je zvanično završen Prvi svetski rat.
• 1922 — Artur Grifit je postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.
• 1923 — Litvanski stanovnici teritorije Memel su se pobunili protiv odluke Društva naroda da oblast ostane pod francuskim mandatom.
• 1926 — Abdul Aziz ibn Saud proglašen je za kralja Hedžasa, U Velikoj mošeji u Meki. Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom vlašću ujedinila dinastija Saudita, postaće (uz još neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka, s prekidima. Posle Prvog svetskog rata pripojili su Hedžas u kom se nalaze najveće svetinje islama - Meka i Medina, da bi početkom tridesetih oformili novu državu, najveću u Arabiji.
• 1928 — Sovjetska vlada ispunila nalog Josifa Staljina i proterala iz zemlje Lava Trockog, jednog od najvažnijih vođa Oktobarske revolucije i najzaslužnijih za stvaranje SSSR-a. Trocki je ubijen u izbeglištvu u Meksiku 1940, takođe prema Staljinovom nalogu.
• 1934 — U Nemačkoj pogubljen Marinus van der Lube pošto je proglašen krivim za paljenje Rajhstaga 27. februara 1933.
• 1941 — Drugi svetski rat: Grčka vojska osvaja Kleisoura .
• 1943 — Drugi svetski rat: Jedinice Donskog fronta Crvene armije su počele uništavanje opkoljene nemačke Šeste oklopne armije kod Staljingrada, nakon što je nemačka komanda odbila kapitulaciju.
• 1946 — U Londonu počela prva sednica Generalne skupštine UN, čime je Društvo naroda zvanično prestalo da postoji.
• 1962 — Veštački sateliti: Apolo: NASA je objavila planove za izgradnju, C-5 rakete za lansiranje vozila, koje su postale poznate kao Saturn V Moon rakete, koja su pokrenule sve Apolo misije na mesec.
• 1966 — Indija i Pakistan su potpisali deklaraciju iz Taškenta čime je okončan Indijsko-pakistanski rat iz 1965.
• 1969 — Švedska kao prva zapadna zemlja uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.
• 1991 — Generalni sekretar UN Havijer Perez de Kueljar otputovao u Bagdad, ali nije uspeo da spreči Zalivski rat, u kojem su zapadne armije pod vođstvom SAD nanele težak poraz iračkoj armiji, koja je prethodno okupirala Kuvajt.
• 1996 — Izrael pustio iz zatvora stotine Palestinaca nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.
• 1998 —Terorizam: Arapski terorista Remzi Ahmed Jusef osuđen na doživotnu robiju kao organizator podmetanja eksploziva 1993. godine u Svetski trgovinski centar u Njujorku, kada je poginulo šest osoba.
• 2001 — Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić predala se Međunarodnom sudu u Hagu pred kojim je optužena za genocid i druge zločine počinjene 1991. i 1992. tokom rata u Bosni. Uz garancije Vlade Srbije u septembru puštena da se brani sa slobode, a u oktobru 2002. priznala krivicu. Nakon priznanja krivice osuđena je 27. februara 2003. godine na 11 godina zatvora.
• 2002 — Izraelski tenkovi i buldožeri srušili 73 palestinske kuće u Rafi, posle napada naoružanih Palestinaca na izraelske vojnike.
• 2012 — Terorizam: U bombaškom napadu na Jamrud u Pakistanu usmrćeno je najmanje 30 ljudi, a povređeno 78 osoba.
• 2013 — Terorizam: Više od 100 ljudi je poginulo, a 270 povređeno u nekoliko bombaških eksplozija u oblasti Kuetta u Pakistanu.

9. januar | 10. januar | 11. januar