Шаблон:ИЧ-Лептир бомба
Овде ће бити описане 2 врсте касетних лептир бомби, прва је СД-2 Немачке прозводње, као и њена верна копија М83 Америчке производње. Тако да може у једном чланку да се види у чему су разлике ове две бомбице.
СД 2 (Буттерфлy) у преводу лептир бомба, је Немачке производње тешке 2 кг. То је тип авио касетне подмуниције коју су користили Немачки авиони током Другог светског рата. Име је добила по томе што је спољна шкољка метална, танког цилиндричног облика и када се активира на површини има изглед великог лептира. Дизајн је био врло карактеристичан и лако препознатљив. СД 2 бомбе су паковане у контејнере који садрже 6 до 108 бомбица. Називи контејнера који носи ову подмуницију су: АБ 23 СД 2 и АБ 250-3. Ово је једна од првих касетних бомби са експлозивним пуњењем која је икада коришћена у некој борби и показало се да представља веома ефикасно оружје. Контејнери који су носили бомбе СД 2 добили су надимак (Девил'с Еггс), што би у слободном преводу значило Ђаволова јаја.
М83 је касетна бомбица или подмуниција касетног контејнера М28 и М29,, Америчке производње направљена још 1943. године, а то је верна копија Немачке касетне бомбе СД-2 (Буттерфлy Бомб). Са спољне стране изгледа потпуно исто као и Немачка бомба, али мала разлика је у начину дејства упаљача. Пре ове касетне 1942. године, направљена је касетна М28, а то је опет верна копија Немачке касетне бомбе СД-1, која је била тешка 4,5 кг, а М29 или њена верна копија СД-2 је била тешка око 2 кг. Да би се разумело контејнери М28 и М29, носе бомбицу типа М83, само је разлика у килограмима бомбице. Контејнер за касетне М28 је био тежак око 100 кг, а контејнер М29 је био тежак око 230 кг. Приликом многих тестирања ових бомби долазило је до многих грешака, отказа па чак и губитака авиона, због лошег решења при самом одбацивању касетних бомби са авиона. Неке сличне проблеме су имали и Немци са својим бомбама, нарочито је то било изражено у почетном стадијуму инвазије на Совјетски Савез, када су у првом нападу од 30 авиона изгубили 15, значи тачно половину своје ударне групе. Треба напоменути, да ни један од тих авиона није оборен, већ су пали искључиво због неких недостатака и неких грешака при испуштању касетне бомбе. Опис ове М83 је апсолутно исти као и код Немачке копије СД-2, једина је разлика у дејству упаљача, где ће касније бите детаљније објашњено.
Једно разјашњење: пошто у многим часописима да кажем нестручним часописима пише да је М82 копија немачке касетне бомбе СД-1, а да је М83 копија од СД-2, што је и истина за ову задњу М83 бомбицу. Бомбица М82 јесте стварно касетна бомба смештена у контејнер М27 који носи до 6 касетних бомби овог типе. Можда се мало меша због сличног контејнера М27 који је тежак близу 240 кг., приближно као и М29, са тиме што овај М27 контејнер носи само 6 касетних тешких од по 40 кг. Такођи и ова бомба има упаљач са успоривачем времена који активира бомбице 5 до 92 секунде након испуштања из авиона. А минимална висина је 305 метара (1.000 стопа) како би се упаљачи бомбица активирали. Да коначно разјаснимо и поред неких благих сличности ова бомбица никако није копија немачких бомби, нити личи на лептир бомбу.
Опис касетне бомбе СД 2
Дизајн СД 2 касетне авио-бомбице је био врло карактеристичан и лако препознатљив. Бомбица је цилиндричног облика димензија 9 цм је дужина, и 7,6 цм је пречник. Бомбица је тежине 2 килограма, експлозивно пуњење је ливени ТНТ тежине око 225 грама. Челични кабл дугачак је 121 мм и причвршћен је преко вретена на алуминијски осигурач, убачен је у џеп са осигурачима на страни бомбе. Спољна шкољка би била са шаркама отворена као два полуцилиндра када би била испуштена. Крила на крају су закочена под углом према протоку ваздуха, а док бомба пада вретено се окреће супротно од кретања казаљке на сату. Након што се вретено окренуло отприлике 10 пута (делимично се одмотавајући од бомбе), унутар осигурача је испуштао чеп, који је у потпуности наоружао СД 2 бомбу. Крила и вретено за наоружавање остали су причвршћени за бомбу након што се осигурач наоружао, док се бомба спуштала према земљи. Лептир бомба има експлозивно пуњење које се састоји од 225 грама ливеног Фуллпулвер - Аматол експлозива, у корелацији 60/40%. При експлозији СД 2, густина фрагментације била је 1 фрагмент по м2 у радијусу од 8 метара од експлозије бомбе на земљи. Тело СД 2 је имало око 250 фрагмената масе преко 1 грама и још већег броја лакших фрагмената. Фрагменти су углавном били смртоносни за било кога у кругу од 10 метара (33 фт) и могли су да нанесу озбиљне повреде. Тело лептир бомбе (СД 2) је обично обојена жутом бојом (нешто као пустињска камуфлажа), као и тамно зеленом, сивом или црном бојом. Ако је бомба обојена сивом бојом, на телу може имати жуту траку од 3/4 инча, и може имати 3 црвене пруге од 4 инча под правим углом до жутих пруга на крилима. Поред дате комбинације боја, крила могу бити и сиво обојена.
Pročitajte ceo tekst