Šablon:Dogodilo se na današnji dan/3. oktobar
Pređi na navigaciju
Pređi na pretragu
1. oktobar | 2. oktobar | 3. oktobar
- 2333. p. n. e. — Prema legendi utemeljena Kraljevina Koreja.
- 382 — Okončan Gotski rat sklapanjem sporazuma o savezu između rimskog cara Teodosija I i Gota.
- 1796 — Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem Crnogorci na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije, koji je poginuo u toj bici.
- 1824 — Skupština Meksika usvojila Ustav prema kom je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.
- 1866 — Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji pripali oblast Veneto i grad Venecija.
- 1929 — Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija podeljena na devet oblasti, banovina.
- 1932 — Irak posle isteka britanskog mandata stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.
- 1944 — Prva proleterska brigada oslobodila grad Ub u Zapadnoj Srbiji
- 1952 — Velika Britanija na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.
- 1968 — Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.
- 1989 — U okružnom sudu u Prištini počelo suđenje Azemu Vlasiju i trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za kontrarevolucionarno delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku „Stari trg“.
- 1993 — U Mogadišu poginulo 21, a povređeno 82 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, kada su pokušali da uhvate lidera somalijskih gerilaca Mohameda Faraha Aidida.
- 1995 — Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov povređen u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan slučajni prolaznik poginuli.
- 1999 — U atentatu na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula četiri člana Srpskog pokreta obnove, tada jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je tadašnju vlast za ubistva i atentat na njega.