Šablon:Dogodilo se na današnji dan/15. januar
Pređi na navigaciju
Pređi na pretragu
14. decembar | 15. januar | 16. januar
- 69 — Oton je postao rimski imperator, ali je ostao na vlasti samo tri meseca.
- 1535 — Engleski kralj Henri VIII preuzeo vrhovno poglavarstvo nad Crkvom Engleske prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament.
- 1559 — Elizabet Tjudor, kćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana u Vesminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabeta I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto stupila posle smrti kraljice Meri I.
- 1582 — Poljska i Rusija, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.
- 1804 — Janjičarske starešine, dahije, koje su 1801. uzurpirale vlast u Beogradskom pašaluku, počele „seču knezova“ u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda protiv janjičarskog zuluma. Na prevaru je uhvaćeno i pogubljeno oko 70 najuglednijih srpskih knezova, viđenih ljudi i sveštenih lica, među kojima Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži Ruvim i Hadži Đera. Taj događaj ubrzao izbijanje Prvog srpskog ustanka.
- 1910 — Francuski Kongo postao deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.
- 1912 — Tokom italijansko-turskog rata prvi put iz aviona bačeni propagandni leci.
- 1919 — Frajkori su ubili vođe nemačkog radničkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht u Berlinu posle neuspelog ustanka.
- 1943 — Američke trupe u Drugom svetskom ratu potisnule Japance sa pacifičkog ostrva Gvadalkanal i time zaustavile njihovo napredovanje prema Australiji.
- 1943 — U Arlingtonu, Virdžinija (kraj Vašingtona) otvoren za rad Pentagon, najveća administrativna zgrada na svetu u kojoj je smešteno Ministarstvo odbrane SAD.
- 1970 — Muamer el Gadafi proglasio se za premijera Libije.
- 1970 — Bijafra se predala nakon 32-mesečne borbe za nezavisnost od Nigerije.
- 1973 — Premijer Izraela Golda Meir u Vatikanu razgovarala s papom Pavlom VI, koji je tom prilikom rekao da podržava međunarodni status Jerusalima. To je bio prvi susret jednog predsednika Vlade jevrejske države s poglavarem rimokatoličke crkve.
- 1973 — Američki predsednik Ričard Nikson je suspendovao sve ofanzivne akcije protiv Severnog Vijetnama navodeći kao razlog napredak u mirovnim pregovorima.
- 1985 — Brazilski kongres je izabrao Tankreda Neveša za predsednika Brazila, čime je okončana 21-godišnja vladavina vojne hunte.
- 1992 — Evropska zajednica priznala bivše jugoslovenske republike Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države.
- 1993 — SAD naredile pomorsku blokadu Haitija, uz obrazloženje da „talas izbeglica iz te zemlje može dovesti do masovnog gubitka života u moru“.
- 1998 — Inauguracija Mila Đukanovića za predsednika Crne Gore izazvala burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vođe promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj događaj označio ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Đukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i po odlasku Miloševića sa vlasti, u oktobru 2000.
- 1999 — U selu Račak na Kosovu nađena tela 45 Albanca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru civila, taj događaj presudno uticao na donošenje odluke o NATO-bombardovanju Jugoslavije od marta do juna 1999.
- 2000 — U predvorju hotela „Interkontinental“ u Beogradu ubijen Željko Ražnatović Arkan, vođa paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru Jugoslavije, lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatović bio optužen pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
- 2001 — Senat Kambodže doneo zakon o formiranju tribunala, sastavljenog od kambodžanskih i međunarodnih sudija, koji će suditi liderima Crvenih Kmera za zločine počinjene tokom njihove vladavine od 1975. do 1979, kada je umrlo od gladi, bolesti ili bilo ubijeno oko 1,7 miliona Kambodžanaca.