|
|
Avionska kasetna bomba CBU-94 „Blackout Bomb“ opremljena je sa 202 BLU-114/B podmunicijom - specijalno dizajniranom za napad na elektroenergetsku infrastrukturu - a nazivaju se i „grafitnim bombama“ (Soft-bomb) ili meka bomba. Ovaj naziv dobila je zbog male verovatnoće da prouzrokuje usputne štete. Treba pomenuti da je CBU-94 i CBU-102 praktično identična bomba, jedina razlika je u prisustvu sistema za korekciju leta za ispravljanje municije sa ispravljanjem vetra (VCMD) prilikom padanja kasetne bombice. Sve druge karakteristke su potpuno iste te je bespotrebno obrađivati obadve ove bombe u dva različita teksta.
Sistem CBU-94 i sistem CBU-102 nose istu podmuniciju BLU-114/B koja je cilindričnog oblika čije su dimenzije 200 x 70 mm, opremljena je kalemovima provodljivih filamenata izrađenih od kompozitnog materijala zasnovanog na ugljeniku, malim eksplozivnim nabojem i padobranom. Koriste ih kasetni uređaji SUU-65/B ili SUU-66/B, i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih BLU-114/B iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte.
Opis
Oznaka kasetne bombe-nosača submunicije je CBU-94/B ili CBU-102/B (Blackout bomb) - to je kontejner u koji se pakuje submunicija BLU-114/B (Soft-bomb) ili meka bomba.
Sastavni delovi kasetne avio-bombe CBU-94/B ili CBU-102/B mase 670 Ib (oko 304 kg) su:
- - univerzalni taktički kontejner mogu biti SUU-65/B ili SUU-66/B (Tactlcal Munitions Dispenser),
- - 202 komada malih avio-bombi (kasetica sa kalemovima grafilnih niti) BLU-114/B smeštenih u njega pojedinačne mase oko 1 kg....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
KMGU je sovjetski dispenzer municije sličan britanskom JP-233 i nemačkom MV-1. Sovjetska intervencija u Avganistanu u decembru 1979. i desetogodišnji sukob testirali su načine i sredstva sovjetske vojne industrije, kao što je vojska Sjedinjenih Država ranije radila u Vijetnamu. Avganistan je postao podsticaj za inovacije a Sovjetska taktika se sve više i više oslanjali na vazduhoplovne snage, što je izazivalo potrebu za boljim i drugačijim oružjem. Jedno od najefikasnijih i široko korišćenih oružja bio je dozator municije KMGU. Raspršivač je korišćen za razbacivanje mina ne samo kako bi presreli mudžahedinske linije operacija i snabdevanja, već i da zaštite bokove prijateljskih kopnenih snaga. U stvari, sistem je bio tako široko korišćen da 20 i više godina kasnije u zemlji još uvek postoje neeksplodirane mine. KMGU se može ugraditi u najrazličitije letelice i može da ga nosi većina sovjetskih i ruskih aviona, uključujući MiG-23, MiG-27, MiG-29, MiG-35, Su-17, Su-22, Su-24, Su-25, Su-27, Su-30, Su-34, Su-35 kao i helikopteri Mi-24, Mi-28, Ka-29, Ka-50 i Ka-52.
Unapređena verzija KMGU-2 je razvijena u Rusiji, a namenjena je za smeštaj i razbacivanje kaseta-blokova BKF-AL sa protivoklopnom submunicijom PTAB-2,5....
Pročitajte ceo tekst
|
|
|
|
|
- 9. mart — Podsekretar za politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država Viktorija Njuland priznala je da su SAD posedovale biolabaratorije u Ukrajini isključivo u domenu medicinskih istraživanja i pozvala ukrajinske vlasti da hitno uništi labaratorijske prostorije da ne bi pale u posed ruske vojske.
- 7. mart — Rusija i Kina optužile su Sjedinjene Američke Države da samo u Ukrajini poseduju 26 labaratorija za razvoj nuklearnog, hemijskog i biološkog oružja, a da širom sveta poseduju preko 200 sličnih labaratorija za razvoj biološkog oružja od čega najviše u državama u neposrednoj blizini granica prve dve države.
- 4. mart —
- U napadu militanata, povezanih sa Al Kaidom i Islamskom Državom, na vojnu bazu u centru Malija, najmanje 27 vojnika je poginulo, a 33 su ranjena. Vlada Malija je pokrenula krivični postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, protiv Francuske zbog sumnji u umešanost njihovih tajnih službi.
- U samoubilačkom napadu na šiitsku džamiju u gradu Pešavaru na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 56 ljudi, a povređeno je skoro 200.
- 24. februar —
- 4. januar — Pet nuklearnih sila — Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska — objavile su izjavu o privrženosti Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.
|
|
|
- 1701 — Bitka kod Kremone tokom Rata za špansko nasleđe između austrijskih i francuskih trupa.
- 1748 — Ukazom carice Marije Terezije Novi Sad dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen za Dan grada 1996.
- 1793 — Revolucionarna Francuska, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja XVI, objavila rat Velikoj Britaniji i Holandiji.
- 1896 — Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krit počeli ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila Krit 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen Grčkoj.
- 1918 — Topovskim pucnjem sa krstarice „Sankt Georg“ označen početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki kotorskoj. Pobuna ugušena 3. februara, uhapšeno 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno njih 40, od kojih su četiri osuđena na smrt i potom streljana. Veliki broj oslobođen posle suđenja u septembru, a krivični postupak protiv ostalih prekinut slomom Austrougarske u Prvom svetskom ratu.
- 1942 — Vođa norveških fašista Vidkun Kvisling postao je predsednik marionetske vlade u okupiranoj Norveškoj, u Drugom svetskom ratu.
- 1946 — Norveški diplomata Trigve Li izabran za prvog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
- 1979 — Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva, koje je proveo uglavnom u Iraku. Time nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država.
- 1990 — Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo 27 demonstranata i jedan policajac, a ranjeno oko 100 ljudi na obe strane.
- 1992 — Predsednici SAD i Rusije Džordž H. V. Buš i Boris Jeljcin potpisali, u Kemp Dejvidu, deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, čime je formalno završen Hladni rat.
- 1996 — Predsednik Žak Širak objavio da je Francuska zauvek okončala nuklearne probe.
- 2000 — Zbog učestalih napada naoružanih Albanaca na policijske i druge objekte, srpske vlasti pojačale prisustvo snaga bezbednosti i Vojske Jugoslavije na jugu Srbije u regionu opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, u kojima Albanci čine većinu stanovništva.
- 2002 —
- Na suđenju u Rijeci, za ratne zločine počinjene nad Srbima 1991. i 1992, bivši načelnik policije iz Gospića Ivan Dasović potvrdio da je tadašnji politički vrh Hrvatske znao za ubistva Srba u Gospiću.
- Savet bezbednosti UN produžio mandat mirovnih snaga u Istočnom Timoru do 20. maja, za kada je predviđeno proglašenje nezavisnosti te bivše portugalske kolonije. Posle odlaska Portugalaca 1975. tu teritoriju okupirala Indonezija, a mirovne snage upućene 1999. pošto je Istočni Timor proklamovao nezavisnost.
- 2003 — U nesreći „Spejs-šatla Kolumbija“ koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa u SAD poginulo svih sedam astronauta.
- 2021 — Vojni puč: Vojska Mjanmara izvela je uhapsila predsednicu Vlade Aung San Su Ći, postavila generala za privremenog predsednika i proglasila vanredno stanje na godinu dana.
31. januar | 1. februar | 2. februar
|
|
