Interkontinentalna balistička raketa — разлика између измена
| [проверена измена] | [проверена измена] |
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 10: | Ред 10: | ||
Код већине ИЦБМ-ова лет се одвија на сличан начин: | Код већине ИЦБМ-ова лет се одвија на сличан начин: | ||
* узлетање - траје од 3 до 5 минута (краће за пројектиле на | * узлетање - траје од 3 до 5 минута (краће за пројектиле на чврсто гориво, дуже за оне на течно гориво); на крају ове фазе пројектил се налази на висини од 150 до 400 km и креће се брзином од око 7.000 м/с. | ||
* лет - траје око 25 минута - у њему пројектил изводи подорбитални лет | * лет - траје око 25 минута - у њему пројектил изводи подорбитални лет по елиптичној путањи. Апогеј се налази отприлике на висини од 1.200 km, а већа ос елиптичне путање је између 3.186 и 6.372 km. Тиме се постиже пресецање путање пројектила с точком на Земљи коју пројектил гађа. Приликом ове фазе пројектил може избацити више бојевих глава, балона с метализираним премазом, ометаче радара или сличне мамце. | ||
* обрушавање - задња фаза лета која траје око 2 минуте. У њој се | * обрушавање - задња фаза лета која траје око 2 минуте. У њој се бојева глава обрушава на своју мету брзином од око 4 км/с (код првих ИЦБМ-ова је та брзина била мања од 1 км/с). Притом бојева глава може маневрирати ради избегавања и збуњивања одбране. | ||
=== Историја === | === Историја === | ||
Први ИЦБМ развијан је у | Први ИЦБМ развијан је у Немачкој крајем [[Други светски рат|Другог светског рата]]. [[Wернхер вон Браун|Вон Браун]] је добио задатак да направи ракету способну за бомбардовање [[Сјеверна Америка|Северне Америке]]. Пројект је започет као двостепена ракета [[А9/А10]] "Америкаракете". Америкаракете је требала имати домет од око 4.100 до 5.000 km и бојеву главу од 1.000 кг. Након краја рата, нацистички научници који су радили на немачким ракетама су тајно превезени у [[САД]] и [[СССР]] након чега су те државе и саме започеле развој ракетног наоружања. | ||
Године | Године 1953. СССР је започео са иницијативом за развој ИЦБМ-а. [[Сергеј Корољов]] је постао главни дизајнер пројектила и његов рад уродио је плодом када се 1957. појавио пројектил [[Р-7]]. Р-7 је први пут тестиран у августу 1957., а 4. октобра те године је искоришћен за лансирање [[Спутњик 1|Спутњика 1]] у орбиту. | ||
У САД-у је сваки поједини огранак војске развијао свој ИЦБМ што је успоравало њихов развој. САД је свој програм развоја ИЦБМ-а започео 1946. године с ракетом [[МX-774]]. Први је програм отказан 1948. након само три | У [[САД]]-у је сваки поједини огранак војске развијао свој ИЦБМ што је успоравало њихов развој. САД је свој програм развоја ИЦБМ-а започео 1946. године с ракетом [[МX-774]]. Први је програм отказан 1948. након само три делимично успешна лансирања. Тек је 1951. САД започео нови програм развоја ИЦБМ-а који је резултирао пројектилом [[Атлас (ракете)|Атлас]]. Прво успешно лансирање ИЦБМ-а САД су извели 17. децембра 1957., четири месеца након првог лета [[Р-7]]. | ||
Наставком | Наставком трке у наоружању ИЦБМ-ови су постајали све прецизнији и имали су све већи домет. Појавили су се пројектили који су носили више независних нуклеарних бојевих глава. Свака од тих бојевих глава може погодити засебан циљ удаљен и неколико стотина километара. | ||
У жељи да | У жељи да осигурају оружје "другог удара", у случају да у првом нуклеарном нападу буду уништени силоси с ракетама на копну, [[СССР]] и [[САД]] развиле су подморнице које су биле способне носити ИЦБМ-ове. Подморнице су могле скривене причекати крај првог напада и онда лансирати своје пројектиле на непријатељске градове. Пример су совјетска класа [[Тyпхоон]] с 20 пројектила [[Р-39]] и америчка [[Охио (подморница)|Охио]] с 24 пројектила [[Тридент II]]. | ||
ИЦБМ-ови и данас, | ИЦБМ-ови и данас, после краја Хладног рата, имају важну улогу у демонстрацији моћи те се они редовно унапређују ради избегавања све напреднијих система противодбране. | ||
=== Модерни ИЦБМ-ови === | === Модерни ИЦБМ-ови === | ||
Модерни ИЦБМ-ови носе углавном више | Модерни ИЦБМ-ови носе углавном више бојевих глава ([[МИРВ]]) што омогућује једном пројектилу да погоди више мета. МИРВ се појавио као одговор на развој антибалистичких пројектила. | ||
ИЦБМ-ови данас могу бити постављени на сљедећи начин: | ИЦБМ-ови данас могу бити постављени на сљедећи начин: | ||
* У силосу који пружа одређену заштиту од напада. | * У силосу који пружа одређену заштиту од напада. | ||
* На подморницама: тада су ИЦБМ-ови познати као СЛБМ ( | * На подморницама: тада су ИЦБМ-ови познати као СЛБМ (submarine launched ballistic missiles). Они пружају готово једнак домет и носивост као копнени ИЦБМ-ови. | ||
* На покретним лансирним рампама: концепт који је | * На покретним лансирним рампама: концепт који је примењен код ИЦБМ-а [[Топол-М]]. Предност покретних рампи је њихово теже уништавање. | ||
* Мобилне лансирне рампе на | * Мобилне лансирне рампе на железничким пругама, пример за то је ИЦБМ [[РТ-23 Молодетс]]. | ||
=== Активни и неактивни пројектили === | === Активни и неактивни пројектили === | ||
| Ред 94: | Ред 94: | ||
* {{en icon}} [http://www.fas.org/nuke/guide/usa/icbm/index.html ''Intercontinental Ballistic and Cruise Missiles''] na stranicama FAS-a ([[Federation of American Scientists]]) | * {{en icon}} [http://www.fas.org/nuke/guide/usa/icbm/index.html ''Intercontinental Ballistic and Cruise Missiles''] na stranicama FAS-a ([[Federation of American Scientists]]) | ||
* {{en icon}} [http://www.RC135.com/ "A Tale of Two Airplanes"], Ltc. Kingdon R. Hawes | * {{en icon}} [http://www.RC135.com/ "A Tale of Two Airplanes"], Ltc. Kingdon R. Hawes | ||
==Види још== | ==Види још== | ||
Верзија на датум 7. октобар 2022. у 09:36
Интерконтинентална балистичка ракета, (или ICBM, iz енгл. intercontinental ballistic missile) је балистичка ракета великог домета (преко 5.500 km), обично направљена за лансирање нуклеарног оружја, то јест ношење једне или више нуклеарних бојевих глава. Неки новији ИЦБМ-ови су конструисани за ношење конвенционалне или чак инертне (без експлозива) бојне главе. Они се поуздају у велику брзину удара бојеве главе као средства за наношење велике штете. Због великог домета и снаге бојевих глава у случају нуклеарног рата већину штете би направили ИЦБМ-ови лансирани из силоса или с подморница, а бомбардери би носили остатак.
Интерконтиненталне балистичке ракете се по већем домету и брзини разликују од других балистичких ракета : балистичких ракета средњег, кратког домета, и тактичких балистичких ракета. Категоризовање ракета по домету је субјективне природе, и границе између категорија су изабране унеколико произвољно, тако да ни ове класе нису чврсто разграничене.
Свих пет земаља сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација имају оперативне системе интерконтиненталних балистичких ракета: све имају подморничке ракете, а Русија, Сједињене Државе и Кина такође имају копнене ракете.
Фазе лета
Код већине ИЦБМ-ова лет се одвија на сличан начин:
- узлетање - траје од 3 до 5 минута (краће за пројектиле на чврсто гориво, дуже за оне на течно гориво); на крају ове фазе пројектил се налази на висини од 150 до 400 km и креће се брзином од око 7.000 м/с.
- лет - траје око 25 минута - у њему пројектил изводи подорбитални лет по елиптичној путањи. Апогеј се налази отприлике на висини од 1.200 km, а већа ос елиптичне путање је између 3.186 и 6.372 km. Тиме се постиже пресецање путање пројектила с точком на Земљи коју пројектил гађа. Приликом ове фазе пројектил може избацити више бојевих глава, балона с метализираним премазом, ометаче радара или сличне мамце.
- обрушавање - задња фаза лета која траје око 2 минуте. У њој се бојева глава обрушава на своју мету брзином од око 4 км/с (код првих ИЦБМ-ова је та брзина била мања од 1 км/с). Притом бојева глава може маневрирати ради избегавања и збуњивања одбране.
Историја
Први ИЦБМ развијан је у Немачкој крајем Другог светског рата. Вон Браун је добио задатак да направи ракету способну за бомбардовање Северне Америке. Пројект је започет као двостепена ракета А9/А10 "Америкаракете". Америкаракете је требала имати домет од око 4.100 до 5.000 km и бојеву главу од 1.000 кг. Након краја рата, нацистички научници који су радили на немачким ракетама су тајно превезени у САД и СССР након чега су те државе и саме започеле развој ракетног наоружања.
Године 1953. СССР је започео са иницијативом за развој ИЦБМ-а. Сергеј Корољов је постао главни дизајнер пројектила и његов рад уродио је плодом када се 1957. појавио пројектил Р-7. Р-7 је први пут тестиран у августу 1957., а 4. октобра те године је искоришћен за лансирање Спутњика 1 у орбиту.
У САД-у је сваки поједини огранак војске развијао свој ИЦБМ што је успоравало њихов развој. САД је свој програм развоја ИЦБМ-а започео 1946. године с ракетом МX-774. Први је програм отказан 1948. након само три делимично успешна лансирања. Тек је 1951. САД започео нови програм развоја ИЦБМ-а који је резултирао пројектилом Атлас. Прво успешно лансирање ИЦБМ-а САД су извели 17. децембра 1957., четири месеца након првог лета Р-7.
Наставком трке у наоружању ИЦБМ-ови су постајали све прецизнији и имали су све већи домет. Појавили су се пројектили који су носили више независних нуклеарних бојевих глава. Свака од тих бојевих глава може погодити засебан циљ удаљен и неколико стотина километара.
У жељи да осигурају оружје "другог удара", у случају да у првом нуклеарном нападу буду уништени силоси с ракетама на копну, СССР и САД развиле су подморнице које су биле способне носити ИЦБМ-ове. Подморнице су могле скривене причекати крај првог напада и онда лансирати своје пројектиле на непријатељске градове. Пример су совјетска класа Тyпхоон с 20 пројектила Р-39 и америчка Охио с 24 пројектила Тридент II.
ИЦБМ-ови и данас, после краја Хладног рата, имају важну улогу у демонстрацији моћи те се они редовно унапређују ради избегавања све напреднијих система противодбране.
Модерни ИЦБМ-ови
Модерни ИЦБМ-ови носе углавном више бојевих глава (МИРВ) што омогућује једном пројектилу да погоди више мета. МИРВ се појавио као одговор на развој антибалистичких пројектила.
ИЦБМ-ови данас могу бити постављени на сљедећи начин:
- У силосу који пружа одређену заштиту од напада.
- На подморницама: тада су ИЦБМ-ови познати као СЛБМ (submarine launched ballistic missiles). Они пружају готово једнак домет и носивост као копнени ИЦБМ-ови.
- На покретним лансирним рампама: концепт који је примењен код ИЦБМ-а Топол-М. Предност покретних рампи је њихово теже уништавање.
- Мобилне лансирне рампе на железничким пругама, пример за то је ИЦБМ РТ-23 Молодетс.
Активни и неактивни пројектили
Povezano
- Balistička raketa kratkog dometa
- Balistička raketa srednjeg dometa
- Balistička raketa intermedijernog dometa
Eksterni linkovi
- (језик: енглески) Estimated Strategic Nuclear Weapons Inventories (septembar 2004)
- (језик: енглески) Intercontinental Ballistic and Cruise Missiles na stranicama FAS-a (Federation of American Scientists)
- (језик: енглески) "A Tale of Two Airplanes", Ltc. Kingdon R. Hawes
Види још
Спољашње везе
 |
Interkontinentalna balistička raketa на Викимедијиној остави. |