Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika Prijavljivanje Najčešća pitanja Uputstva Pesak Rečnik

Sjajan članak CBU-24 je nevođena avio kasetna bomba i namenjena je za dejstvo po živoj sili i lako oklopljenoj tehnici. Napravljena je u Sjedinjenim Američkim Državama 1950-ih i 1960-ih. Pošto je oružje bez upravljanja, CBU-24 može da nosi i da baci bilo koji avion koji može da nosi standardne "glupe" bombe. Kasetna bomba CBU-24 sastoji se od kasetnog dispenzera ili lakše za razumevanje kontejnera pod nazivom SUU-30 koji može da ponese 665 komada submunicije ili malih bombica BLU-26 ili BLU-36 fragmentacione. Jednom kada avion izbaci kontejner CBU-24, on se otvara u letu i iz njega izleće pojedinačna podmunicija to jest bombice koje se razbacuju ih po velikom području. Svaka municija je dizajnirana da detonira i ošteti ili uništi ciljeve eksplozivnim, lii fragmentacionim efektima. Dok većina bombica BLU-26 eksplodira pri udaru o tlo, ipak oni se mogu takođe podesiti i na odloženo dejstvo ili odloženu detonaciju u nekom određenom periodu. BLU-36 podmunicija ima vremenski upaljač to jest ima određeno vremensko kašnjenje detonacije nakon pada na zemlju. Funkcija vremenskog kašnjenja podmunicije je osmišljena tako da nastavi da onemogućava neprijatelja još neko vreme nakon početnog napada i da spreči čišćenje i operaciju popravke piste i prilasku radi popravke avionima ili vozilima koji su se za vreme napada zatekli na pisti.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak Najveći broj kasetnih bombi bačenih na Niš, pao je na ovaj prostor Niškog aerodroma; hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161. vb i 119. CBU-87 CEM (енгл. Cluster Bomb Unit-87 Combined Effects Munition - kasetna bomba tip 87, municija sa kombinovanim efektima) je kasetna bomba koju koristi Ratno vazduhoplovstvo SAD. CBU-87 su razvile kompanije енгл. Aerojet General i енгл. Honeywell. Uvedena je u operativnu upotrebu 1986. godine, kao zamena za ranije tipove kasetnih bombi koji su korišćeni tokom Vijetnamskog rata. Kada se koristi CBU-87 zajedno sa sistemom korigovanja vetra za usmeravanje municije, onda to oružje postaje daleko preciznije i njegova unapređena verzija ima oznaku CBU-103. Postoje više varijanti CBU-87, kao na primer CBU-87/B; CBU-87A/B; CBU-87B/B kao i varijanta CBU-87T, ova zadnja varijanta služi za vežbu i testiranje bombe. Ovde u tekstu će se generalno govoriti o kasetnoj bombi CBU-87, bez mnogo objašnjenja šta koja varijanta znači. Samo još da napomenem da je u varijantama jako mala razlika te je bespredmetno ih detaljno objašnjavati. Samo ukratko da objasnim, jedna od tih varijanti ima pojačano fragmentaciono dejstvo bombe namenjeno prevashodno za dejstvo po živoj sili. Druga varijanta ima pojačan kumulativni mlaz i namenjena je prevashodno za uništavanje lako oklopljenih vozila, pa i žive sile ako se nađu u blizini. A treća varijanta je neka kombinacija prve dve varijanta sa dodatkom smeše belog fosfora ili cirkonijuma u eksploziv u korelaciji eksploziva ciklotola 70% i cirkonijuma 30%. Ta bombica je prevashodno namenjena da zapali (zbog belog fosfora, napalma ili cirkonijuma) neka tehnička sredstva, kao što su kamioni, razna vojna vozila, šatore, pa i ako se bace u naseljena mesta može ogromnu štetu da prouzrokuje.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan Експлозија Чаленџера. 98 — Трајан наслеђује свог усвојеног оца Нерву као римски император, под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе. 1077 — Укинута је екскомуникација Хајнриха IV након његовог покајничког пута у Каносу. 1393 — Француски краљ Шарл VI Луди је замало избегао смрт када је током једног бала костиме неколико играча захватила ватра. 1573 — Почела велика хрватско-словеначка сељачка буна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења. 1573 — Потписане су одредбе Варшавске конфедерације, којим је дозвољена слобода вероисповести у Пољској. 1689 — Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II, који је био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску. 1820 — Руска експедиција предвођена Фабијаном Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали. 1871 — Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена. 1909 — Америчке трупе су напустиле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанско-америчког рата. 1915 — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД. 1932 — Јапанске снаге нападају Шангај. 1986 — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута. 1994 — Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни. 1995 — У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских екстремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри. 1997 — У Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи. 1998 — У Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија. 2002 — У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске. 27. јануар | 28. јануар | 29. јануар