Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika Prijavljivanje Najčešća pitanja Uputstva Pesak Rečnik

Sjajan članak Mupsov (Multi Purpose Stand Off Weapon) je vođena krstareća kasetna bomba razvijena od firme Denel Dynamics (prvobitni naziv firme je Kentron) iz Južnoafričke Republike. Razvoj ovog oružja je počeo još 1991. godine, a testiranje letnih karakteristika 1997. godine. Oružje je dizajnirano da neutrališe neprijateljske ciljeve poput aerodroma, bunkera i komandno-kontrolnih centara. Preciznost se postiže korišćenjem napredne tehnologije navigacije, a navođenja se vrši prenosom podataka bilo preko TV, IIR ili MMV senzora to jest glava za navođenje. Domet Mupsova bio je od 150 do 300 km, a lansira se iz aviona Miraž III ili Miraž V. Telo je napravljeno od kompozitnih materijala. Denel Dinamics je uspešno testirao krstareću kasetnu gde let rakete dosegao udaljenost do 200 km. Prvobitno je navedeno da je MUPSOV ima domet od 300 km + (verovalo se da ima veći domet od 300 km), pre nego što se magično smanjio domet rakete na oko 150 km, iz jasnih razloga zbog uske državne granice i mogućnost da se susedne zemlje pobune, oni su to preduhitrili i smanjili su domet ovog oružja. Opis sistema MUPSOV MUPSOV je projektovan kao dispenzer submunicije, namenjen za dejstva protiv žive sile i neoklopljenih ciljeva, aerodinamička konfiguracija sistema je klasična. Ovaj dispenzer karakteriše strelasto izvlačivo krilo u položaju niskokrilca (slična konfiguracija krila je primenjena na američkom kontejneru AGM-154A), repne površine sa graničnim pločama za povećanje efektivne vitkosti i stabilnosti po pravcu. Na samom kraju vretenastog trupa je primetna vetruška, koja služi za pogon generatora.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak Termos bomba je bio neformalni naziv za AR-4, kasetnu bombu koju su koristile italijanske vazduhoplovne snage tokom Drugog svetskog rata. Veliki broj je korišćen protiv Malte i na Bliskom Istoku. Ime je dobila od Engleza koji su se susretali sa ovom bombom na ratištima severne Afrike, zbog očigledne sličnosti sa termos bocom prozvali su je termos bomba. Bomba je bila cilindričnog oblika dugačka 31 centimetar i napravljenog od čelika (telo) i aluminijuma (gornji deo) i teška je bila 3,68 kg. Opremljena je mehaničkim upaljačem kompanije Costruzioni Meccaniche Societa Romana koji je konstruisan da ne eksplodira od udara na zemlju, nego je bio jako osetljiv na kretanje / vibracije ili samo pomeranje bombice. Bomba je mogla da eksplodirala i pri najmanjem kretanju u blizini same bombice. Njeno dejstvo je bilo smrtonosno u radijusu od oko 35 m i ranjavajuće do maksimalnih 90 m. Zbog opasnosti da neko ne nastrada od Termosove neeksplodirane bombe i one bi bile uništavane tamo gde su i pale. Bilo je nekoliko metoda za uništavanje, a jedan od njih je bio pričvršćivanjem dugačkog konopca za bombicu i iz nekog zaklona se povlačila bombica koja se pri pomeranju aktivirala, drugi metod je detonacijom malog eksplozivnog punjenja koji se postavlja pored njih. Kasnija varijanta upaljača imale su dugo odlaganje, koje bi se pokrenulo između 60 i 80 sati nakon što se upaljač naoružao. Korišćenje Termos AR-4 kasetnih bombi u konfliktima 1940-1943: Italijani su 14. septembra 1940. izveli svoj prvi borbeni let sa kasetnim bombama gde su termos kasetnim bombama zasuli britanske trupe u Egiptu kod mesta Bakuša i Nagamisa. Velika većina tih bombi je eksplodirala prilikom pomeranja. Ubrzo zatim usledilo je čišćenje terena gde je tom prilikom stradao jedan oficir i 4 vojnika. Takođe su Italijani u januaru 1941. godine, zasipali kasetnim bombama obale Libije između Derna i Tobruka, u pokušaju da spreče savezničku vojsku u njihovom napredovanju. A naročito velika količina kasetnih termos bombi je korišćeno tokom opsade Tobruka u aprilu i maju 1941. godine. Takođe su Italijani bacili veće veće količine kasetnih termos bombi na Maltu tokom drugog svetskog rata.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan Немачку лака крстарица СМС Дрезден пре потапања 1489 — Краљица Кипра Катарина Корнаро је абдицирала и уступила краљевину Млетачкој републици. 1558 — Немачки краљ Фердинанд I је узео титулу цара Светог римског царства без уобичајеног папиног крунисања. 1891 — Подморница "Монарх" поставила телефонски кабл испод Ламанша, припремајући прву телефонску везу Велике Британије с копном. 1915 — Британска морнарица је пронашла и потопила немачку лаку крстарицу СМС Дрезден у бици код Мас де Тијере. 1938 — Стрељан руски револуционар Николај Бухарин. Један од водећих идеолога бољшевика, проглашен кривим за контрареволуционарне активности и шпијунажу на монтираном процесу и осуђен на смрт. 1943 — Нацисти су у Другом светском рату завршили са ликвидацијом Краковског гета. 1945 — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд је први пут избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, "Велики Слем", тешку 9 тона. 1964 — Џек Руби, проглашен је кривим за убиство Харија Ли Освалда (убице председника Кенедија) и осуђен на смрт. 1976 — Египат је поништио уговор о пријатељству и сарадњи склопљен са Совјетским Савезом. 1978 — Израелска војска је напала и окупирала југ Либана у операцији Литани. 1991 — "Бирмингемска шесторка", шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, је ослобођена после 16 година у затвору. 1995 — Астронаут Норман Тагард постао први Американац који је полетео у космос руском ракетом, лансираном са космодрома у Бајконуру у Казахстану. 2002 — Представници Србије, Црне Горе, Југославије и Европске уније у Београду потписали Споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. 13. март | 14. март | 15. март