Glavna strana

Dobro došli na Vojnu Enciklopediju, slobodnu enciklopediju koju i Vi možete da uređujete. 115 članaka na srpskom 0 aktivnih korisnika Prijavljivanje Najčešća pitanja Uputstva Pesak Rečnik

Sjajan članak KMGU - kasetni dispenzer KMGU je sovjetski dispenzer municije sličan britanskom JP-233 i nemačkom MV-1. Sovjetska intervencija u Avganistanu u decembru 1979. i desetogodišnji sukob testirali su načine i sredstva sovjetske vojne industrije, kao što je vojska Sjedinjenih Država ranije radila u Vijetnamu. Avganistan je postao podsticaj za inovacije a Sovjetska taktika se sve više i više oslanjali na vazduhoplovne snage, što je izazivalo potrebu za boljim i drugačijim oružjem. Jedno od najefikasnijih i široko korišćenih oružja bio je dozator municije KMGU. Raspršivač je korišćen za razbacivanje mina ne samo kako bi presreli mudžahedinske linije operacija i snabdevanja, već i da zaštite bokove prijateljskih kopnenih snaga. U stvari, sistem je bio tako široko korišćen da 20 i više godina kasnije u zemlji još uvek postoje neeksplodirane mine. KMGU se može ugraditi u najrazličitije letelice i može da ga nosi većina sovjetskih i ruskih aviona, uključujući MiG-23, MiG-27, MiG-29, MiG-35, Su-17, Su-22, Su-24, Su-25, Su-27, Su-30, Su-34, Su-35 kao i helikopteri Mi-24, Mi-28, Ka-29, Ka-50 i Ka-52. Unapređena verzija KMGU-2 je razvijena u Rusiji, a namenjena je za smeštaj i razbacivanje kaseta-blokova BKF-AL sa protivoklopnom submunicijom PTAB-2,5.... Pročitajte ceo tekst Dobar članak Avionska kasetna bomba CBU-94 „Blackout Bomb“ opremljena je sa 202 BLU-114/B podmunicijom - specijalno dizajniranom za napad na elektroenergetsku infrastrukturu - a nazivaju se i „grafitnim bombama“ (Soft-bomb) ili meka bomba. Ovaj naziv dobila je zbog male verovatnoće da prouzrokuje usputne štete. Treba pomenuti da je CBU-94 i CBU-102 praktično identična bomba, jedina razlika je u prisustvu sistema za korekciju leta za ispravljanje municije sa ispravljanjem vetra (VCMD) prilikom padanja kasetne bombice. Sve druge karakteristke su potpuno iste te je bespotrebno obrađivati obadve ove bombe u dva različita teksta. Sistem CBU-94 i sistem CBU-102 nose istu podmuniciju BLU-114/B koja je cilindričnog oblika čije su dimenzije 200 x 70 mm, opremljena je kalemovima provodljivih filamenata izrađenih od kompozitnog materijala zasnovanog na ugljeniku, malim eksplozivnim nabojem i padobranom. Koriste ih kasetni uređaji SUU-65/B ili SUU-66/B, i oni ih razbacuju iznad distributivnih postrojenja sistema napajanja. Nakon izbacivanja malih kasetnih BLU-114/B iz kontejnera, gde padaju do određene visine gde odrađuje upaljač sa malim eksplozivnim nabojem, taman tolikim samo da otvori košuljicu ili oplatu male kasetne bombice i onda iz nje ispadaju kalemovi od kojih se fragmenti takvih niti pri kontaktu sa elementima napajanja strujom uzrokuju višestruke kratke spojeve u mreži. Ako su takvi objekti ili uređaji visokog napona, kratki spojevi mogu dovesti do stvaranja električnog (kuršlusa) prekida napajanja, uzrokujući značajnu štetu na opremi i stvarajući požare, požari takođe mogu započeti i zbog pregrevanja opreme ili provodnika. Nakon upotrebe takvih bombi potrebno je posebno čišćenje teritorije, jer se u suprotnom vlakna mogu ponovo podići usled vetra i doneti u energetske objekte. Opis Oznaka kasetne bombe-nosača submunicije je CBU-94/B ili CBU-102/B (Blackout bomb) - to je kontejner u koji se pakuje submunicija BLU-114/B (Soft-bomb) ili meka bomba. Sastavni delovi kasetne avio-bombe CBU-94/B ili CBU-102/B mase 670 Ib (oko 304 kg) su: - univerzalni taktički kontejner mogu biti SUU-65/B ili SUU-66/B (Tactlcal Munitions Dispenser), - 202 komada malih avio-bombi (kasetica sa kalemovima grafilnih niti) BLU-114/B smeštenih u njega pojedinačne mase oko 1 kg.... Pročitajte ceo tekst

Vesti 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске. 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини поседују 26 лабараторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабараторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе. 4. март — У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби. У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200. 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну специјалну операцију на Украјину. Украјина прогласила ратно стање. 4. јануар — Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја. Na današnji dan Преживела деца из Аушвицу 661 — Алијином смрћу окончан је Рашидунски халифат. 1822 — На скупштини у Епидауру грчки устаници прогласили независност Грчке, коју је Турска признала 1829. 1825 — Амерички конгрес је одобрио стварање Индијанске територије (у данашњој Оклахоми), отворивши пут пресељавању Индијанаца у источном делу САД кроз Пут суза. 1865 — Шпанија признала независност Перуа. 1919 — У Марибору је убијено је 13 а рањено 60 ненаоружаних грађана немачке националности у догађају познатом као Мариборска крвава недеља. 1924 — Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у Риму пакт о пријатељству и сарадњи са Италијом и споразум којим је Ријека предата Италији. 1942 — Извршен је Игмански марш Прве пролетерске бригаде за време Друге непријатељске офанзиве. 1943 — Америчко ратно ваздухопловство је извршило, у Другом светском рату, први напад на Немачку целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмсхафен. 1945 — Совјетске јединице су ослободиле Аушвиц. 1967 — Током проба за лет на Месец у бази Кејп Каневерал три америчка астронаута (Гас Грисом, Едвард Вајт и Роџер Чафи) погинула у капсули свемирског брода „Аполо 1“ у ком је избио пожар. 1967 — Представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у свемиру. 1973 — Потписивањем Париског мировног уговора ступило је примирје у Вијетнамском рату и окончано војно ангажовање САД у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски министар Ле Дук То, добили исте године Нобелову награду за мир. 1980 — Уз помоћ званичника канадске владе, шесторо америчких дипломата који су избегли затварање у иранској талачкој кризи је побегло у Цирих. 1991 — Америчка авијација у Заливском рату почела масовно бомбардовање другог по величини ирачког града Басре. 1996 — У Нигеру војним ударом оборен први демократски изабран председник Махамане Осман. 1998 — Европска унија и НАТО изразили забринутост због заоштравања ситуације на Косову, где су учестали сукоби наоружаних Албанаца и српских снага безбедности. 1999 — Београдска канцеларија Комесаријата Уједињених нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва. 2002 — У серији експлозија у војном складишту у Лагосу и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи. 26. јануар | 27. јануар | 28. јануар